Ogledam
vina u podrumu pred Božić ili tačnije pred dva Božića koji slave isti ljudi,
vernici istog boga.
Bio je pun mesec nedavno. To je ono što neobjašnjivo utiče na sva živa bića, a
vino je živo. Primećujem da se nivo u prohromskom buretu izdigao čak za tri do
četiri santimetra a niko ništa nije dodavao u bure.
Mesec, opasni šaljivdžija nam tek nagoveštava šta sledi. Karnevali, mesopusti, orgije, ko će koga, tako je lepo biti pijan od ludila, mogla sam ali sad tek hoću, hej to je moja suknja, zašto ne nosiš gaćice ispod helanki, zato što će proleće brže doći, misliš, mislim, proleće je muški afrodizijak, mislim da je požuda glupa, izgubio sam toliko nežnih žena zbog pohlepe, otrovale su me nesanicom, pojele džigericu, vratile mali poklon u obliku minijaturne školjke misleći da će ih on začarati i da nikada neće moći da uteknu iz muškog zagrljaja…i slične trice koje čujem, koje čuju, koje govorim, koje izgovaraju ljudi... Đavolske ide.
Inače, loše
spavam kad je pun Mesec. Umesto da me približi Svemiru za koji verujem da je
otac boga našeg i sveukupnog sveta, on nas udaljava od svake istine.
Pijem
mutno vino, sam, što nije dobro i mislim o tome kako mi nedostaju ljudi.
Gde
ste, ljudi?
Novije
generacije su oslobođene lica.
Moj
prijatelj ima vezu sa devojkom mlađom od njega 23 godine. Dakle, nisam neki
matematičar, ali to je 58 i 35.
Kako
to ona doživljava.
Pokazuje
mi njenu poruku:
Dao
si mi živost koju nisam imala godinama.
Eto šta su godine, misliš.
Moj
prijatelj je gospodin, malo čudnog shvatanja morala. Žena mu je rekla da tuguje
zbog smrti roditelja i da ne želi nikad više seks, ne samo sa njim, nego sa
bilo kim. To bi, rekla je, bilo svetogrđe. Ne mogu da patim i da se jebem. Ubi
me.
Umesto
da je ubije, našao je klinku. Dobro, ne baš klinku.
I
sad to: Samo si mi vratio živost u život.
Sledi
selfi.
Beskrajni
film o muškom i ženskom koji se u jednom vremenu strasno dopunjuju a onda…
Jednom
sam spavao u čekaonici na železničkoj stanici. Mimo očekivanja nije bilo
policije onda zvane milicije. Čekao sam
nešto. Trebalo je da u tom gradu nađem svoju donedavnu devojku, ali ona se nije
pojavljivala. Bio sam student, ferijalac, onaj koji se služio svim mogućim
socijalističkim trikovima da u ime mladosti prođe jeftinije.
Kur
moj.
Niko
se toga nije držao.
Moja
riba me je ostavila dva dana u tom starom, trulom gradu da se snalazim kako
znam i umem.
Čekaj,
mislio sam. Vratiću ti kad se vratiš u Novi Sad.
Bila
je od onih nepopravljivo oholih koje se nikad ne vraćaju.
Kako ih i sada žalim. Ne mrzim ih. Žalim samo zbog vozova koji su prolazili i prolazili celu celcatu noć.
Ali, sve što kažem danas može već sutra da bude pogrešno.
Нема коментара:
Постави коментар