четвртак, 9. март 2023.

MILAN TODOROV: DVE SESTRE

 

 


 

Davno, ili što bi se u bajkama reklo jako davno, prijatelj sa fakulteta mi je ispričao

priču o dve sestre.

 

***

 

U vreme kad smo se upoznali, njena starija sestra je bila žrtva silovanja.

Ne znam baš tačno kako se to dogodilo. Sestra je bila starija od tadašnje moje devojke ali je  delovala kao da je mnogo mlađa i neozbiljnija. Hoću da kažem kako nije imala čak ni bilo kakve, bar ne vidljive, traume.

-Mamu mu jebem, rekao sam mlađo sestri, to jest mojoj devojci, ja bih tog majmuna obesio za jaja.

-Smiri se. Ona će se verovatno udati za njega.

Bio sam u šoku. Kako se udati za nekog ko te siluje. Šta će taj tek posle da joj radi?

-Ona ga voli.

-Pa kako je onda silovao?

-Moj utisak je da je reč o ljubavnoj zabuni.

-Zabuni?

-Ma da, on se prvo nabacivao meni, ali sam ga ja odbila. Aha, pomislio sam, sestrinom vereniku se dopadala sestra, to jest moja devojka.

Moja devojka je, doduše, bila tada  a i sada je verovatno, ne znam, ne viđamo se; neuporedivo lepša od svoje sestre. Moja devojka je bila plava, mislim ako ne računamo da se  farbala,  i bila je onako…nestašno dugonoga, možda zato što je mršava, a njena sestra je blaga crnka, sva obla, širokih listova u kratkim čizmicama koje nosi i leti i zimi.

U svemu tome je najbizarnija činjenica da su sestre imale malog psa, crnog jazavičara sa plačljivim očima.

Silovana sestra, tada naravno još nesilovana, izvela je kasno noću psića u šetnju u park. On je bio sa njom. Bila je, naizgled, potpuno bezbedna. Pas je trčkarao između njihovih nogu. Klupe su bile prazne. Seli su na jednu ispod pokvarene sijalice. Onda je on, navodno, zatražio od nje da ispruži nogu. Bilo je, kaže, leto. Ona je izula bež laku kožnu čizmu. On je obalavio njen mali nožni prst. Bio je fetišista. Ona je bila dobra duša, sve bi mu dozvolila osim onoga na šta je njegovo iskreno ispovedanje  navodilo.

-Imaš divne noge kao sestra.

Sestra?

-Čekaj… hoćeš da kažeš da ti se zapravo dopadaju noge moje sestre – pitala je njena sestra.

- Da, ali vi ste od iste majke. Postoje razlike koje su zanemarljive. U suštini ste iste.

-I tebi je svejedno koju voliš?

- Nisi me razumela.

Pas je odlutao.

-Ako baš hoćeš da znaš…

I tako je silovanje, navodno, prema priči njegove devojke u koju ne bih da sumnjam, počelo.

-I ti si posle hladno primila činjenicu da je on, obljubljujući tvoju sestru, u stvari silovao tebe? –pitao sam je.

-Na  virtuelni način. Ali, znala sam da to nije trajno. Da je to samo trenutak. Uostalom, svi mi imamo trenutke.

-Posle ste se slagali?

-Naravno. Pa među nama ništa nije kliknulo.

Nisam znao šta da mislim. Osećao sam da između nas postoji taj budući muž njene sestre i nisam ništa pokušavao sa njom.

To oklevanje je bio znak mog poraza. Uz nju me je držala još samo činjenica da ništa nije skrivala i da mi je sve ispričala.

Ipak i dalje sam se mučio sa idejom o dve sestre koje se dopadaju istom čoveku, koje se ne bune zbog toga i sa kojima, tačnije jednom od njih ne znam šta da radim. Čitao sam u ondašnjem popularnom pseudo porno časopisu Čiku da pojedine mlade devojke dugu nemaju izgrađen sopstveni libido, odnosno da se razvijaju po nekom svom tempu tako da njihova interesovanja i razvoj mogu varirati čak do biseksualizma.

-U redu – rekao sam joj – ti imaš pravo da živiš svoj život na način koji odgovara tvojim potrebama.

-Ali ja tebe volim, rekla je.

-Ostalo ne postoji?

-Postoji, što ne bi postojalo?

-O čemu mi onda pričamo?

-Budalo, rekla je i zagrlila me, a beše mlađa od mene pet ili šest godina, ti još ništa ne znaš o tajnama ljubavi za dvoje.

Dvoje ili trojka, pitao sam je.

Da, tajnama ljubavi za dvoje, jer i kad je u igri troje to je opet ljubav za dvoje. Tako je govorila.

Iskreno, nisam znao šta da mislim o toj matematičkoj formuli. Dva je tri a tri su na kraju dva. Ajnštajn bi se krstio.

I tako…

Šetali smo besciljno svake večeri malim periferijskim ulicama. Jedno veče nađosmo se u porti neke crkve. U porti su bili kameni kipovi svetaca i miris opalih borovih iglica koje niko godinama nije sklanjao. Naslonih je na jedan kip. Nije se opirala. Njena dobro okupana koža. Taj miris. Razumeš?

Zažmurila je i tada, na kratko, preuzela lik svoje sestre.

 

 

 

****

Kada mi je fakultetski drug ispričao tu svoju priču nisam imao jasnu ocenu događaja. Osećao sam se još nevezano usred mora dolazećih iskustava nad kojima, slutio sam, neću imati nikakvu kontrolu. Činilo mi se da preteruje. Da je u pitanju devojački mali, nedužni ljubavni pir.

To što je se sada prisećam, samo je dug doživotnom prijateljstvu sa mladim radostima, ako tako smem da ih nazovem, koje jedine ispunjavaju prostor između mesta na kojima smo bili i na kojima smo sada. Tako. Uostalom, ko je ono napisao da je život duga pesma?

 

 

 

Нема коментара:

Постави коментар