Davno,
ili što bi se u bajkama reklo jako davno, prijatelj sa fakulteta mi je ispričao
priču
o dve sestre.
***
U vreme kad smo
se upoznali, njena starija sestra je bila žrtva silovanja.
Ne znam baš
tačno kako se to dogodilo. Sestra je bila starija od tadašnje moje devojke ali
je delovala kao da je mnogo mlađa i
neozbiljnija. Hoću da kažem kako nije imala čak ni bilo kakve, bar ne vidljive,
traume.
-Mamu mu jebem,
rekao sam mlađo sestri, to jest mojoj devojci, ja bih tog majmuna obesio za
jaja.
-Smiri se. Ona
će se verovatno udati za njega.
Bio sam u šoku.
Kako se udati za nekog ko te siluje. Šta će taj tek posle da joj radi?
-Ona ga voli.
-Pa kako je onda
silovao?
-Moj utisak je
da je reč o ljubavnoj zabuni.
-Zabuni?
-Ma da, on se
prvo nabacivao meni, ali sam ga ja odbila. Aha, pomislio sam, sestrinom
vereniku se dopadala sestra, to jest moja devojka.
Moja devojka je,
doduše, bila tada a i sada je verovatno,
ne znam, ne viđamo se; neuporedivo lepša od svoje sestre. Moja devojka je bila plava,
mislim ako ne računamo da se farbala, i bila je onako…nestašno dugonoga, možda zato
što je mršava, a njena sestra je blaga crnka, sva obla, širokih listova u
kratkim čizmicama koje nosi i leti i zimi.
U svemu tome je
najbizarnija činjenica da su sestre imale malog psa, crnog jazavičara sa
plačljivim očima.
Silovana sestra,
tada naravno još nesilovana, izvela je kasno noću psića u šetnju u park. On je
bio sa njom. Bila je, naizgled, potpuno bezbedna. Pas je trčkarao između
njihovih nogu. Klupe su bile prazne. Seli su na jednu ispod pokvarene sijalice.
Onda je on, navodno, zatražio od nje da ispruži nogu. Bilo je, kaže, leto. Ona
je izula bež laku kožnu čizmu. On je obalavio njen mali nožni prst. Bio je
fetišista. Ona je bila dobra duša, sve bi mu dozvolila osim onoga na šta je
njegovo iskreno ispovedanje navodilo.
-Imaš divne noge
kao sestra.
Sestra?
-Čekaj… hoćeš da
kažeš da ti se zapravo dopadaju noge moje sestre – pitala je njena sestra.
- Da, ali vi ste
od iste majke. Postoje razlike koje su zanemarljive. U suštini ste iste.
-I tebi je
svejedno koju voliš?
- Nisi me
razumela.
Pas je odlutao.
-Ako baš hoćeš
da znaš…
I tako je silovanje,
navodno, prema priči njegove devojke u koju ne bih da sumnjam, počelo.
-I ti si posle hladno
primila činjenicu da je on, obljubljujući tvoju sestru, u stvari silovao tebe? –pitao
sam je.
-Na virtuelni način. Ali, znala sam da to nije
trajno. Da je to samo trenutak. Uostalom, svi mi imamo trenutke.
-Posle ste se
slagali?
-Naravno. Pa među
nama ništa nije kliknulo.
Nisam znao šta
da mislim. Osećao sam da između nas postoji taj budući muž njene sestre i nisam
ništa pokušavao sa njom.
To oklevanje je
bio znak mog poraza. Uz nju me je držala još samo činjenica da ništa nije
skrivala i da mi je sve ispričala.
Ipak i dalje sam
se mučio sa idejom o dve sestre koje se dopadaju istom čoveku, koje se ne bune
zbog toga i sa kojima, tačnije jednom od njih ne znam šta da radim. Čitao sam u
ondašnjem popularnom pseudo porno časopisu Čiku da pojedine mlade devojke dugu
nemaju izgrađen sopstveni libido, odnosno da se razvijaju po nekom svom tempu
tako da njihova interesovanja i razvoj mogu varirati čak do biseksualizma.
-U redu – rekao
sam joj – ti imaš pravo da živiš svoj život na način koji odgovara tvojim
potrebama.
-Ali ja tebe
volim, rekla je.
-Ostalo ne
postoji?
-Postoji, što ne
bi postojalo?
-O čemu mi onda
pričamo?
-Budalo, rekla je
i zagrlila me, a beše mlađa od mene pet ili šest godina, ti još ništa ne znaš o
tajnama ljubavi za dvoje.
Dvoje ili
trojka, pitao sam je.
Da, tajnama
ljubavi za dvoje, jer i kad je u igri troje to je opet ljubav za dvoje. Tako je
govorila.
Iskreno, nisam
znao šta da mislim o toj matematičkoj formuli. Dva je tri a tri su na kraju
dva. Ajnštajn bi se krstio.
I tako…
Šetali smo
besciljno svake večeri malim periferijskim ulicama. Jedno veče nađosmo se u
porti neke crkve. U porti su bili kameni kipovi svetaca i miris opalih borovih
iglica koje niko godinama nije sklanjao. Naslonih je na jedan kip. Nije se
opirala. Njena dobro okupana koža. Taj miris. Razumeš?
Zažmurila je i
tada, na kratko, preuzela lik svoje sestre.
****
Kada
mi je fakultetski drug ispričao tu svoju priču nisam imao jasnu ocenu događaja.
Osećao sam se još nevezano usred mora dolazećih iskustava nad kojima, slutio
sam, neću imati nikakvu kontrolu. Činilo mi se da preteruje. Da je u pitanju devojački
mali, nedužni ljubavni pir.
To što je se sada prisećam, samo je dug doživotnom
prijateljstvu sa mladim radostima, ako tako smem da ih nazovem, koje jedine
ispunjavaju prostor između mesta na kojima smo bili i na kojima smo sada. Tako.
Uostalom, ko je ono napisao da je život duga pesma?
Нема коментара:
Постави коментар