Kad se neko opusti i kaže sebi: „Dobro je, moglo je biti i gore“ – to je sigurna smrt.
Možda preterujem, a možda i ne preterujem. O smrti čovek uvek razmišlja kao o nečem za njega neostvarivom. Uspavljuu ga ritam i rutina života.
Protiv te gvozdene granice su dozvoljena, ma šta dozvoljena, poćeljna sva sredstva.
Uvek
je potrebno prevazilaziti sebe, hoću da kažem tražiti više nego što možeš da
dobiješ.
E
sad, to možda ne zaslužuješ. U stvari, sasvim sigurno ne zaslužuješ. Međutim,
moraš da tražiš. Na to imaš pravo. I ne smeš da zaboraviš da spasilac, a ti si davljenik, uvek dobije šamar.
Jedan
moj ispisnik po peru, Radoje, je
svojevremeno pisao kako bi mogao da otvori korparsku radnju od korpi koje je
kao odbijenice dobijao od svojih simpatija.
Ponekad
smo zahvalni onima koje su nas odbili.
Kad
vidim u šta su se neke mlade, vitke plavuše sa srnećim očima pretvorile samo desetak
godina posle udaje, osetim blagu jezu, kaže mi.
Bolje
je da ostanu senke.
Senke?
Da,
senke, one nemaju nikada konačan oblik. I da znaš, ja nikada ne ismevam
prošlost, jer ona je skrojena prema obrisima naše duše. A duša je čežnja. Ništa
manje ni više.
Ne
javlja mi se Radoje već dve godine. Ja ga ne zovem. Traje to. Šta da mu kažem.
Ša ima ili jbš li šta? Ponekad pogledam njegov profil na fejsu. Poslednja
objava iz pretprošle godine. Nekolicina prijatelja mu je čestitala rođendan,
Nikome nije zahvalio. Jedan mu je poslao tri krstića.
Pitao
sam se šta to znači.
Nisam
se usuđivao da ga nazovem. Šta ako je umro? Počeo sam da mislim o tome kako mi
je, baš u vreme njegovog medijskog nestanka, a beše novinar, jedan penzionisani
udbaš, koga smo oboje poznavali, tajanstveno saopštio da je video Radoja i da
je sama kost i koža.
Zbog
čega, pitao sam policajca.
To
moraš da pitaš njega.
Logika tipa koji je završivši Pravni fakultet, moja generacija, odjednom postao dalek i tajanstven. Zaposlio se u MUPu.
I
šta sad?
Žene
koje smo ponekad pominjali su iščezle. Šetam svako veče gradom i povremeno diskretno, u mimohodu, pogledam lica prolaznika i prolaznica.
Ništa
neobično. Na keju uz Dunav samo jedna koja nadima grudi, plava sa crnim krupnim očima, brzo hoda u
plavoj trenerci po crvenoj sunčanoj stazi. Pogledam je, samo zato što se izdvojila. Drugačija je. Pomislim šta je ona sve spremna da uradi, Hoda
stazom po kojoj svi trče. Ipak, imam utisak da zna šta želi od sebe i drugih.U
povratku sevne pogledom na mene. Kukavički, trgao sam pogled.
Ona ga odmah , nekako besno, skloni.
Nekad
smo, na osnovu načina na koji žena trgne očima, znali na čemu smo. Nizale su se
epizode s ove muške i one ženske strane.
Jednom
mi se jedna toliko sviđala…toliko nenormalno. Ali, stalno mi je slala korpe.
Jednom
prilikom zamolio sam je da mi preporuči neku svoju drugaricu za, kako rekoh,
lokalnu anesteziju.
Sa
zebnjom sam očekivao šta će reći.
Nisam
ja makro.
Ne,
nije to rekla.
Potraži
je sam.
Ni
to nije rekla.
Ćutala
je. Ćutanje je najgora vrsta korpe.
Mogao
bih njegovoj dilemi da dodam svoju.
Ali,
kako ako je mrtav? U poslednje vreme mi s eu glavi stalno mešaju Eros i Tanatos. Ovaj drugi je budala, ali budale su uporne.
Žene
se, govori mi, ponekad pretvaraju da im je svejedno. Zato, brate, ne odustaj
nikad.
Odlučio
sam da ga, tako oko dva iza podneva nazovem. To je idealno vreme za razrešenje
dilema. Čovek još nije preterano zamoren, mozak i srce su još sveži zahvaljući
dubokom snu, o kome čitam u poslednje vreme kao o čudotvornom leku za
zaboravljanje.
Biram
broj.
Pozvani
pretplatnik nije dostupan.
Znao
sam da uvek ima bar dva telefona. Jedan vrlo ličan.
To
je za kurve, govorio mi je. Ali ne za svaku. Samo za posebne, koje me
zaslužuju.
Ne
dajem ga nikom. Lagao je. Nikad nije imao nijednu drugu ženu osim svoje.
I
tako, nisam imao broj za nepostojeće kurve.
A, ukoliko j neka postojala, nadam
se da je sačuvalamistični broj i da ga zove povremeno, kao vrsta lokalne
anestezije.
A
korpe, one o kojima smo pričali?
Ne
poželi tuđe ako nisi spreman na njih.
Ti
mi to kažeš? - pitam ga misleći na sva naša loša iskušenja, osim poslednjeg, neponovljivog
iskustva, iskustva odlaska.
Нема коментара:
Постави коментар