MILAN TODOROV: KAO RIBA

 Slučajno sam pre mnogo

godina primetio

u obrnutom ogledalu

da imam malu prirodnu

kvržicu iza uha.

Pregledao sam drugo

i u njenom skoro nevidljivom

vrhu

beše istovetna kvržica.

Moj sin takođe ima

takve kvržice.

Pitao sam druge ljude,

ali niko ih nije imao.

Ne znam čemu služe.

Ponekad ponesem sujetom

pomislim da su ih

imali kraljevi.

Ali ne volim da lažem

sebe.

Možda su ti mali kožmi izdanci

jedva uočljivi pod prstom

moja odbrana?

Jer biti drugačiji

ovde se ne oprašta.

A možda je DNK znak

da odbrana moja

i nije odbrana.

Ona je sidro

koje mi ne da da se

prepustim toku

neke reke

na primer.

Ali to je sasvim dovoljno.

Pokazuje mi ko sam

odakle sam

kako se nastavljam

tim kompasom na sopstvenoj koži

kako trajem 

kao riba od koje se

razvio život

pre nekoliko miliona godina

čovek sa greškom evolucije

dok koračam neusiljeno

bez opravdanja

ušminkanom

prokletom avlijom

ne znajući koliko ću

još izdržati.

Znam, ne mogu da se

vratim

osim u drugom svetu.

Ali tešim se

možda će jedne noći  sve

zaspati

jer u snu

svi preci i potomci

su živi.