MILAN TODOROV: KUTIJA

 

Zatvaramo vrata

i prozore na kući

jedan po jedan.

Kroz svaki ulazi početak zime.

Leptir crveno crni sa žutim

tufnama

svake jeseni tako i ove

pojavljuje

se tražeći gde bi mogao

da se skloni i prezimi.

Otvaram drvenu rezbarenu kutiju

poklon majčin donesem

iz banje

za zdravlje.

Leptir kruži oko te kutije

za zdravlje

danima.

Najzad sklapam kutiju praznu

i stavljam je u ostavu.

Svetlo Sunca pada sve niže.

Jug je sve dalji.

Drugi put osim severa ne postoji.

Uđi u kuću, kažem leptiru.

Uđi bilo gde.

Spavaj i sanjaj da si

čovek koji spava u kutiji,

sanjaj da si ja

a ja ću sanjati da sam ti.

Odjednom

leptira više nema.

Kutija za mene i njega

i dalje čeka.

Kucnem prstom o nju

i učini mi se kao da sam

malo pročistio dušu.