MILAN TODOORV: RUPE

 

Uvek sam devojkama pričao više nego što je bilo potrebno. Ne znam zašto. To je moja mana. I danas se raspričavam sa nekim  ženskim osobama, bez neke potrebe, jer šta se može reći rečima. Reči su pokrivač želja. Jednostavno, reči su samo za prvu pomoć. Ono kako se zoveš i te male formalne stvari. Docnije bi sve trebalo da se nekako materijalizuje što bi rekli ekonomisti ili ovaploćuje što bi rekao neko ko veruje da su sve reči raznih naroda iste.

Međutim, jednom davno (kao da je bilo juče) naletim na jednu koja je rado odgovarala na moje priče ali bi ponekad iznenada oćutala i povukla se u svoju virtuelnu nedođiju.

Pitao sam se da li ima drugog.

Pitao sam čak i nju.

Nije odgovarala.

Sutradan je sve bilo opet u razgovoru. Kao da se ništa nije prekidalo.

Imao sam neku klimavu vezu i mislio sam da li da je zbog nove ženske prekinem ili da je ojačam s obzirom da je ta nova očigledno vrlo svojeglava.

Imao sam jednog, možda jedinog prijatelja, koji je promenio na desetine žena. Bio je lik koji se nije vezivao. Radije bih se ubio, kazao mi je. Uostalom, bio je batreni javni zagovornik eutanazije.

Kad više ne mogu da jebem, kazao je, želim injekciju za vrlo laku beskonačnu noć.

Smatrao sam da je luda, ali pametna.

Ispričao sam mu čitavu priču sa N.

Sedeli smo u nekom ranom kafiću. On je, saslušavši me, ustao i otišao u toalet. Nije se vraćao odatle barem dvadeset ili više minuta.

Izvini, rekao je, jutros nisam stigao da ga bacim.

Na moj začuđen pogled odgovorio je da muškarac mora da vodi računa o svojoj prostati, naročito u danims

a kada je bez žena ili sa ženama ni ovamo ni onamo, kako je krstio moj odnos sa N.
Onda me je zamolio, šta zamolio, naredio mi da ga upoznam sa N.

Dao sam mu ime. Snađi se, rekao sam razočarano.

Posle nedelju dana rekao mi je da se sastao sa njom, da su polili kafu i da mu se dopala.

Ima nešto aristokratsko u sebi a istovremeno je vrlo slobodoumna, rekao je.

Toj, ni u snu ne smeš da predložiš seks. Odbaciće te zauvek. Nije ona za te konekcije.

Činilo mi se da u tome ima nekog rezona. Čitao sam njene poruke u telefonu. Svoje sam brisao. Neke su ipak ostale. Sve je bilo zbrkano. Ači shvatio sam da sam rekao više nego što j bilo potrebno.

Od viška ipak boli glava.

Ona se više nije javljala. Moj drug se prićutao. A došlo je najtoplije leto u poslednjih. Šta znam, koliko godina.
Sedim na plaži i posmatram svet kao onaj klinac kome je otac, povevši ga na plažu punu obnaženih žena rekao proročki: Sine, jednog dana će sve ovo biti tvoje.

Kad, odjednom spazih N.

Nije bilo zabune. Dugo vitko telo, ravna plava kosa, osmeh u stilu da li ste dobro, ja jesam…

Mislio sam da je moj drug nagovorio da me mrcvari svojom nedostupnošću.

Preživeću, obećao sam sebi. Toliko toga sam već prebrodio.

Samo da zakrpim rupe.