Često
se osećam kao krivac. Svoju krivicu ne znam,
U
Kuranu stoji zapisano, a Meša je to lepo razotkrio da je svaki čovek čim se
rodi, na gubitku.
Ako
smem, dodao bih da je svaki čovek čim se rodi za nešto kriv.
Prostori
krivice su alhemijski.
Zajedničko
dvorište. Živeo sam tamo. Komšija je nosio u džepu pištolj i dok mi je skidao
crep sa šupe pretio je da će me njime ubiti. Ja sam pozvao policiju. Oni nisu
dolazili. On je skidao crep po crep. Radio je lagano svoj posao. Za to vreme ja
sam ga gađao kamenicama. Ponekad bih ga pogodio. Kad je došla milicija i
zatražila da položi oružje, on je izvadio drvenu repliku zastavinog pištolja.
Bio
je torbar, vašardžija koji je prodavao češljeve i ogledalca po Lici dok nije
otišao u Nemačku i postao zidar.
Umro
je koju godinu posle onih pretnji upućenih meni.
Obradovao
sam se njegovoj smrti.
Ne
mogu da lažem.
Mada,
i to je ono najdraže u zakonodavstvu, okrivljeni može da laže do mile volje,
jer se smatra da brani život.
Ostali,
tužitelj, svedoci, advokati… ne smeju da lažu.
Moj
hobi je proučavanje sudskih spisa.
Mislim
da sam sada, posle toliko godina, prilično dobar u tim stvarima.
Ipak
sebe ne bih umeo da branim. Morao bih da sve pošteno prepričam. I onda bi se tu
postavilo pitanje nevinosti. Ko je nevin?
Sve
one vesele doskočice tipa Pazi tako da ostanem nevina, sada ne vrede mnogo.
Vreme
nevinosti smo odavno podelili na ravne časti.
I
evo nas na sredokraći. Još nismo poludeli. Noge ne mogu da stoje mirno. Osećaju
da dolaze nove mile curice kojima ne možemo ništa.
I
ti…iz katoličkog internata, sa malo sasvim malo lepo skrivenih opscenosti, da
li misliš na nadolazeće jeseni?
Kad
pomislim na to imam utisak da mi se creva upetljavaju.
Uistinu,
ne znam kako je to. Znao sam jednnog mršavog, visokog mladića kome se to stalno
dešavalo. Imao je sestru na koju sam se palio. Sećam se, bila neka igranka u
školi i ja je posle nekoliko obostranih stiskavaca lagano vučem napolje, na
svež vazduh. Utom upada njen otac i viče:
Kurvo, majka ti kod kuće umire a ti se ovde veseliš.
Njen
brat je te noći prebačen u bolnicu na ko zna koju operaciju.
Devojku
više nikada nisam video.
To
sa neviđenjem žena ili devojaka je nevorovatna stvar. Niko me ne sprečava da ih
volim i dalje, ali one odlaze u ono što zovem vanvremenost ljubavi.
Budimo
u duhovnoj vezi. Laku noć.
Slažem
se, laku noć.
Нема коментара:
Постави коментар