Moderni
zapadni svet plivanje van zatvorenih, toplih bazena, sa spasiocima na dohvat –
naziva divljim plivanjem.
To
se odnosi na plivanje u hladnim vodama.
Plivanje čak i zimi ili pred zimu. Temperatura vode iznosi od 15 do 20
stepeni.
Istok,
taj tradicionalni i zbog toga nervirajući istok koji robuje starom, najčešće
prevaziđenom, kupa se u ledenim rekama.
Nisam
fanatik.
Ne
mogu da kažem da volim hladnoću. Zima je prazan krevet. Krevet sa samca, a
čovek nije stvoren da živi sam. Možda danju, ali noću, kada je sve neizvesno
dok polažeš glavu na jastuk (nadam se ispunjen guščijim perjem ili osušenim
cvetovima plave lavande) stvari čine da se osećaš iznevereno.
Nismo
se tako dogovorili, zar ne?
(*nastavak
sutra)
Znam
da svi mi robujemo lažnim uverenjima o sigurnosti.
Šta
je sigurno u ovom svetu sazdanom na rečima?
Kola
Hitne pomoći sa plavim rotacionim svetlima i sirenom koja me sateruju ukraj
ionako zagušenog puta pored rečnog šetališta?
Odlučujem
da predahnem. Parkiram automobil ispred Filozofskog fakulteta, koji sam
studirao kao mlad. To je, takođe, bio doživljaj reči. Sad, vidim imaju lep mali
kafe u predvorju, kutak sa tonet stolicama za umetničke duše. Mi smo bežali u
Gurman u Njegoševoj u centru grada. Uvek su nam potrebna bekstva u drugačije.
Ali,
tada je to za mene bila razonoda.
Da
gledaš kroz prozor u jednu osobu, recimo.
Osobu
u moru isto tako privlačnih osoba.
Ta
kafanica u okviru Filozofskog, novog, to su ti mali znaci podebljavanja
izbledelih crta radosti.
Odjednom
sam orniji, skoro čio, ali ipak ne.
Kupujem
sladoled u kornetu.
Nisam
ga još ni licnuo kad me na prvom semaforu mlada Romkinja sa detetom u naručju
moli za koji dinar.
Nemam,
kažem, imam samo karticu. Ali, evo ti sladoled.
Pružam
joj kroz otvoreni prozor fišek.
Neću, kaže. Hladno mi je.
(*nastaviće
se)
Нема коментара:
Постави коментар