Nekad davno, mornari su na ukletim brodovima žvakali
komadić konopca za privez da bi zavarali glad.
Nismo
se daleko odmakli.
Privez.
Koliko
smo vezani a koliko samo budalasto verujemo da smo vezani jedni za druge?
Prijatelj
iz detinjstva, inače po zanimanju poslastičar, sa kojim se igrom slučaja u
poslednje vreme često sastajem, pokazuje mi poziv njegove tajne ljubavnice.
Nismo
imali kres dva meseca, kaže. Ne znam šta hoće.
Možda
si joj nešto nesmotreno obećao, šalim se.
Možda,
kaže, mi jedno drugom skoro da nismo potrebni, a ne možemo da živimo jedno bez
drugog.
Dva
meseca?
Dva.
Bog
je stvorio svet za sedam dana.
Dolazi
vreme svetaca, kaže.
Ne razumem vreme svetaca.
Danas
sam na buvljaku sreo dve vremešne lepo podgojene Romkinje. Jedna je gurala
kolica puna polovne odeće, a druga je šepala za njom.
Jesi
nešto prodala?
Slabo.
Pa
što ideš kući?
Svetac
je danas, pa nema ljudi.
Bole
me noge.
Noći
su ladne.
Zato.
Нема коментара:
Постави коментар