MILAN TODOROV: PAPSKA MAZGA

 

 

 

Uglavnom pišem o tome kako se ja osećam. To je kao da stalno držite glavu na panju. Dobro, preterujem po svom običaju.

Ali, kako se drugi osećaju?
Danas sam spustio dva puta 365 litara božanstvenog širaza u podrum.  Za svaki dan 2 litre.

Dovoljno za sreću. Nečiju sreću.

Nekada su mlada vina u duboke vatikanske podrume spuštale mazge.

U varoši je greh imao sakramente.

Održavale su se orgije zvane imendani, na kojima je sve bilo dozvoljeno u ime sveca. Lokalni župnik je davao blagoslov bludu. On, bludni sin čestite crkve. Kažu da se kupao triput dnevno. Imao je belu kožu i zift crnu kosu. Kad bismo ukrstili pogled, video sam mržnju. Bio sam sin kuferaša. Osećao sam da me ostavlja na cedilu u emocionalno udaljenom gradu. Imao sam devet godina. Možda me je čuvao od nereda grada koji je konačno, sada, nastupio.

Ukrajinske ili ruske izbeglice su, primećujem, bezobzirnije, bučnije i agresivnije od plahih, kažu, kuratih Arapa.

Kupujem kokice u staroj trgovačkoj ulici kada ispred mene uleću rusko-ukrajinska deca, ne obazirući se, ruše sve sa skromnog kokičarskog pulta, majka je naravno debela s mokrim ustama stare strine – zalud ih kori.

Slutim, to će se tući dok svi ne budu ožalošćeni. I šta ćemo tada reći jedno drugom, ako pređemo na stvar zvanu život?

Ne znam ništa o toj i takvoj budućnosti.

Sve procene mog umeća su, uglavnom, individualističker i sebične..

Rutina pisanja.

Ukradeni snovi.

Sve liči na skok padobranom i šta će se otvoriti u nebu iznad glave.

Ponovo crkva koju zovu katedrala. Nikada neću shvatiti kako sat na njoj radi tačno za razliku od nekooliko stotina metara udaljene pravoslavne, saborne.

Može se reći da vreme nije bitno.

Može to da kaže i bucmasta devojka dvadesetih godina koja uporno čeka partnera iako je sat odavno otkucao pun čas.

Možda je odlučila da ima zdrave odnose sa ljubavlju? Licem u lice, ma koliko čekanje trajalo.

Na drugoj strani ulice, ispred druge crkve - muzički performans s adevojkama u crnim tangama i bakljama koje smrde na naftu. Tu je i znoj, pomešan sa mirisima parfema, nešto što podseća na prljav prvi seks. Tamo, iza ograde, posle igranke. Sećaš se Ivanka, ili Jovanka?

I onda se tu pojavljuje fundamentalno pitanje hrišćanske civilizacije. zašto bi žene morale vekovima da budu čuvarke seksualne vernosti. Zašto je čednost vrlina u seksu? Da li su drolje samo milosrdne sestrice u bolnicama duha? 

Svet se nije promenio. Pitanje je samo ko želi da ide dalje.