MILAN TODOROV: SIRĆE

 

Grad je prepun stranaca koji su do juče, zahvaljujući svojim pametnim vladama bili mrski neprijatelji. Arapi, Sirijci, Kongoanci, Englezi, Amerikanci i, naravno, Francuzi koje volim iz neobjašnjivih razloga pošto ih, učivši njihov jezik, devet godina u školama raznim, nikad nisam uspeo da razumem.

I tako, sve više mislim, da je ključ našeg opstanka u tome da se naviknemo na nerazumevanje jednih od strane drugih.

Moj otac je bio stariji od moje majke trinaest godina. Da li su se poslednjih godina njegovog kratkog života razumeli kao prvih?

Takve dileme su ipak dileme staračkog doba.

Raspisan je konkurs za najbolju fotografiju džinovske ultra zgrade sa hotelom u starom jezgru grada. Do sada su svi pljuvali, uključujući i mene. Ali, dokle ćemo živeti na odama skorašnjih ruševina?

Moja pokojna tetka je sve nečistoće u stanu otklanjala uz pomoć sirćeta. Kad bih došao kod nje da vidim kako je, jedva bih čekao da isparim, zajedno sa tim jedinjenjima.

Sentimenti prošlosti me i danas udaraju u potiljak.

Tetka nije imala dece. Nikad se nije udavala. U stvari, bila je udata samo mesec dana i onda zatražila razvod. Bila je profesorica engleskog jezika u elitnoj novosadskoj osnovnoj školi.

Kad sam ostao bez posla u državnoj službi savetovala me je da predajem privatno srpski jezik i književnost.

Nisam je poslušao, jer ne volim savete.

Svakog petka u ranim jutarnjim satima donosio sam joj rakiju, koju je pila krišom od same sebe.

Uspela je da mi dostavi primerak rodoslova moje ženske porodice od naslednika pokojnog deda ujaka, koji nije mario za mene.

Bilo mi je svejedno. Duhovno nasleđe me nije zanimalo.

Zanimale su me bečke šnicle, dobar beli grašac kako se sada zove odlični majurski rizling i fenomen lezbejstva kako sam okarakterisao sve veće udaljavanje žena koje sam poznavao od seksa navodno zbog straha od trudnoće.  Uzgred, većinom su prošle menopauzu i pauzu za doručak u firmama, naravno one koje su još radile.

Jedna od njih je, saznao sam slučajno od kolege koji je petljao s njom, odlučila da ga počasti za svoj pedeset sedmi rođendan poljubivši ga u usta, potpuno neočekivano, u samotnom prolazu ka toaletima.

Zatim je on insistirao da se nađu u njegovom drugom, praznom stanu, prilično udaljenom od sedišta firme. U prvom trenutku je pristala, sela u kola, rekao mi je, a zatim na prvom semaforu izjurila iz auta tvrdeći da je u naporednom auto koji je čekao da se uključi zeleno svetlo, videla svog muža.

Nerazumevanje.

Nerazumevanje između žena i muškaraca… kao odnos vode i kamena ili ipak pljuskanje kazaljki časovnika koji svima jednako odbrojava zemaljsko vreme.