Mršavi crni
čovek
Na glavnoj gradskoj ulici
Sa mikrofonom i ozvučenjem
Poziva da se preobratimo
Nastupili su poslednji dani
Šetam Molinarijevim
parkom
Vredni pop svake godine
Uzima metar po metar zelenila
Niče srednjevekovno
zdanje
Vernika je sve više
I ja sam vernik
Svako veče pre spavanja
Molim pred slikom svog oca
Oca deteta
Ali dan za danom ide
I osećam da je bog
Hirovito prijateljstvo
Rvanje sa verovanjem u
sebe
U biblioteci
U kuglani
U getu
U srušenoj zgradi pored biblioteke
Doma
U kojoj su se igrale
Vatrogasne zabave
Sa dostupnim devojkama
Čija je stvarnost stigla
prerano
Tako da sada ne ostaje
baš puno
Prostora za još jednu igru
Samo srednji vek
Klanjanje idolima
I taj park kroz koji idem
Pod prigušenim svetlima
Kao mali čovek
Koji se ne razume
U sadašnje vreme
I ne zna da se brani
Od njegovih strahova
Osim usamljenošću.
A to je leteći bespomoćan
osećaj
O kome anđeli znaju više
Ali najzad je potpuno
jasno
Da sve što sam želeo da
mi se desi
Dok sam bio mlad i drčan
Ima jako malo veze sa ovim
Što sam postao
Pa ne vidim
Pa ne govorim
Ovog puta
Ni sledećeg
Jer vernici dolaze u
hrpama
Čekam na semaforu da
pređu
Do rastuće crkve
Zabrađene žene
Pokorni muževi
Čekam zeleno
I idem ka centru
Ka onom čoveku kome se ukazao bog.
Нема коментара:
Постави коментар