Ti stranci u gradu
Uglavnom vrlo stari
Sa norveškim štapovima
I starim Nikon aparatima
Oko vrata
Koji stalno škljocaju
njima
Merkamo se u prolazu
Kao da možemo jedni
drugima
Da ponudimo nešto osim
Dragocenog krša
Od svojih bivših života
Bivših dragana
Skloni da ih sve
zaboravimo
A to bi bilo sasvim
nepravedno
Jer su upravo one
Najčešće igrale uloge
Koju smo mi od njih
Tražili da igraju
I onda smo ih proučavali
Nalazili mane
Ili bi one nas odbacivale
Sve se dešavalo u raju mladosti
Iz koga Bog izbaci Adama
i Evu
I sada se gledamo tupim
sivim očima.
Prilazim klupi u centru grada
Lokalni majmuni su
ostavili dve flaše
Nekog bućkuriša
Dopola ispijene palstikanerke
Od pola litre malo
oksidisale
Sa gađenjem ih uzimam
Sa dva prsta i odnosim do
obližnje
Kante za smeće
Krajem oka vidim staricu
Kako me tajno fotografiše
Čemu, draga,
ako se stvari nikada ne mogu
Vratiti da budu
Onakve kakve su bile
I kakve ste bile
I kakvi smo bili
Ne želim da vređam ženu
I da je pitam otkud joj
pravo
Da me snima
Možda je to u redu
Ali meni nije
Neću da služim ni za
kakav
Dobar primer
Samo da bi neko bio
zadovoljan
Sa mnom
Nezadovoljnim
To je, mislim a ne kažem,
Stara damo
Kao kad bih ja vama
slikao sise
I postavio natpis
Još se mrdaju
Tu i tamo.
Нема коментара:
Постави коментар