MILAN TODOROV: POSLUŠANJE

 U šoping molu

Parkirao sam auto na neobeleženo

Bilo je to sigurno mesto

Jer je ostavljalo prolaz

Ostalim vozačima

Ne velik

Dovoljan prolaz

Komotan

Uprkos kiši koja je padala

I svakako maglila poglede

Kroz vetrobranska stakla

Devojačke obnažene noge

Mladići u kratkim majicama

Sa tetoviranim mišicama

Klizanje pokretnih stepenica

Tek sam na drugom nivou

Večeri

Moli se vlasnik automobila

Registarskih oznaka

Da to sam ja

Da pomeri svoje vozilo

Oglušio sam se o taj poziv

Ne zato što sam želeo da

Ometam saobraćaj

Nego zbog toga što nisam

Želeo da postupam po naređenju

Onih koji sve vide

Jer ako sve vide

Onda vide da nisam usklađen

Sa  disciplinovanjem pakla.

Ljubazan ženski glas

Proziva me ponovo

Mogu da je zamislim

Crna kratka suknja

Muške noge

Bela košulja

Crna kosa pomalo mokra

Teško detinjstvo

Još dve sestre minimalno

Otac je išao na sina

Glas jeftino radijski

To umem da prepoznam

Ali ne želim da je poslušam

Umoran sam od poslušnosti

U manastirima to zovu

Poslušanje

Služiti bez roptanja

Bez radosti protivljenja

Osrednjosti

Iz ozvučenja stiže i treće

Upozorenje

I ostaje u vazduhu

Kao proba moje hrabrosti

Da li je imam

Da li mogu da ne zavisim

Od toga da me neko

Dovodi u nepriliku

Na javnom mestu

Tražeći da se uklopim

U poredak koji kaže

Moraš.