четвртак, 5. октобар 2023.

MILAN TODOROV: NAJBOLJE GODINE

Ljudi šetaju večeras

I svako božije veče

I uglavnom su to majke

Sa malom decom

I poneki muškarac

Sa malom decom

Smeju se

Ponekad ukoravaju decu

Traže da idu brže

A kuda idu u stalnoj

Meni života

U stalnoj promeni doba

U vremenu čekanja da se nešto

Stvarno i važno desi

Tetovirane noge devojaka

Tetovirane mišice mužjaka

Osuđene su na ilegalu

Dolaskom zime

Koja će svet da učini

Dalekom hladnom zvezdom

Preživeće jedino devojke

Sa napumpanim usnama

Šarana

Sutra je uostalom petak

Sveža riba je jeftinija

Bog deluje premda nisam

sasvim poslušan vernik

Nove civilizacije konzumerizma

U poslastičarnici Carigrad

Naručujem dve kugle sladoleda

Vlasnik donosi četiri

Kažem mu donesi i dve  boze

Tu je moj otac posle Drugog rata

Pio bozu

Kažem mu to

Mi smo tu kaže

Još od 1934

Da li je to važno

Slažemo se da nije

Savršena majka prolazi bacajući poglede kao  da je

Moguća pogodba

Pale se svetiljke

Nežni oklop grada

Odlazim na čašu vina

Na reku

Dobre stvari

Ta reka bez kraja

I bez dodira

Jer nema izkliznuća

Sve je odlično smišljeno

Usidreni šlepovi puni nepoznatog

Pa poziv na mobilnom telefonu

radostan

Moja nova knjiga

Dugo traganje za naslovom
„Najbolje godine“

Pa zatim naslovna slika

„Modeli u skikarevom ateljeu“

Pa paginizacija

Da, kaže urednik,

Na svakoj stranici biće

Živa glava

I roman će imati između 140 i 150 strana

A kad izađe

Gledaću ga po običaju nedelju dana

Bez sveta

Samo za sebe

Na crnoj komodi

I neću znati šta je pobeda

Šta su tetovirane majke

Sa nežnošću u pogledu

I grubošću u fizičkom

gestu

jakih bedara dok

Grad opet miriše na fekalije sa

Reke

Svaku noć

Poručujući evo vam starost

Ali kako oni misle da se mi ponašamo

Naručio sam još jedno vino

Crni mačor koga lovim

Šmugnuo je u mračnu šumu

Dok je grad goreo.

 

 

Нема коментара:

Постави коментар