MILAN TODOROV: DOLAZAK ZIME

 

 

 

Obično tako

S jeseni

Često mi se događa

Ustanem noću

I satima sedim na krevetu

Ne želim da ležim

Ne spava mi se

Ne radi mi se ništa

Ne gleda mi se u telefon

Ne čitaju pesme i romani

Moram da se posvetim sebi

Malo

Uginuo je bizon u rezervatu

Fruške gorice

Uginula mala lavica

U severnom ataru

Prošle večeri mali gušter

Uklizao mi je u spavaću sobu

I zavukao se negde ispod kreveta

Bio je baš brz taj gušter

Kao život

Ali ne bih da ponavljam

Kliešee

Uostalom i ja sam danas

Dopremio kući

Gomilu drva

Teturajući starim teretnjakom

Između dva groblja

Sa kojima sam lično

Vezan

Videh grobara

Koga znam od rane

Mladosti

Kad nije bio grobar

Nego samo laf

U dilemi da li da uskoči

U kriminal

Ili posao sa smrću

Izabrao je drugo

I išao sopćući uz breg

Nije bio pijan

Bio je samo destilovan vremenom

Pomalo prestar

Kao i moj automobil

Kao i ja

Uostalom.