MILAN TODOROV: GUBLJENJE

 

 

 

Neverovatno je  kako se lako

Privikavaš na gubitak

Slušaš Treći program radija

Kupuješ bežičnu slušalicu

Da učiš strane jezike

Pišeš svaki dan

Otišao si na plažu

Poslednjeg toplog dana

Miholjskog leta

Nikad se nisi okupao

U reci tako kasno

Uveče šetaš gradom

Boli te noga

Šetaš kao da si stvoren

Da živiš lako

Šetaš opušteno

Osećaš kako te to opušta

I čini dobro tvojim mislima

Šetaš

Ne zbog srca

Nego zbog sreće

Koju ponekad možeš da

Uloviš na licima

Prelepih mladih devojaka

U sumrak

Koji stiže sad već ranije

Ili pre nego što si

Izgubio

Uostalom ne postoji besmrtnost

Ništa trajno

Zbog toga može biti

Kupuješ stvari koje ti nisu

Nužne

Osim kao dokaz

Da se ne predaješ

Da imaš odgovor
Ma kakav

Poput pisanja

Ili uklizavanja

Između automobila

Čiji vozači trube neurotično

Ne obazirući se na nesreću

Na sirene policijskih

I ambulantnih kola

Na zastoj koji je imanentan

Žabama

O kojima si takođe pisao

Kao o hladnokrvim bićima

Koje odbacuju mužjake

Žapce

Da bi sačuvale sebe od nasrtaja

Opasnih

Kolektivnih žabaca

Da bi njihova mladost

U utakmici sa starošću

Izgubila.