MILAN HADŽI TODOROV: SAMO MIMO SVETA, MOLIM

 

 

Stari lavovi ne žive

U cirkusu

U opštem mestu

Neuspelih šala

Ostareli lavići su

Manekeni sirovog komadanja

celine

Hodaju gradom kao

Po pisti

Bez starih ispada

Večeras sam video jednog
beše mi idol u mladosti

Jak kuždrav sportista

Hodao je kao mornar

Levo desno

Velikim šoping molom

U kome hodaju devojčice

Nežne u za sada zategnutim kožama

Osvrtao se kao medved

Po izlasku iz pećine

U kojoj je proveo zimu

Zimogrožljivi lav

Ali u pogledu kojim je

Motrio na ranostasne devojke

Videh da je i dalje spreman

Samo na drugi način

Kao kad neko neporecivo

Želi da ostane

Uprkos lošem izgledu

Posle sam otišao u kuglanu

Onu takođe staru

U kojoj je nekad davno

Iuzgorela neka stara žena

Domarka

Bacala je kuglu

Kad svi odu

Ne znam da li je bila

Dobra u tome

Ali dala je život

Bože pomislih

Kako volim ljude

Izneverene

Od trajanja

Koji su sva je prilika

Pozajmili neizmerljivo

Od svemira

Tog malog dućana

Većeg beskraja

U kome je raspored  našeg

Dnevnog života

Unapred poznato mesto.