Prigradske devojke su
Možda najbolji primer
Da ne postoji ništa
Što se može nazvati
Veličinom
A da se pri prvom odlasku
U veći grad i njegove
Sjajne pećine
U velikim šoping molovima
Sve to nesumnjivo njeno
Kojim je očaravala
Do tada
Odjednom ne sroza
Kao smeđa svilena čarapa
Koja se više
Ne nosi
I prva budala će joj se
nasmejati
U lice
I imaće pravo
Jer svet je progresivna
Bolest
Grize telo komad po komad
Donoseći nove ljude
U tvoj do tada sređeni
život.
Izlazim u grad
Samo da bih sreo poglede
Koji će mi reći:
Ti si običan uljez u
Novom životu
Protraćen si
Postoji prednost
Traka za preticanje je
I bez tebe puna
Idi kući
Spusti oljuštene roletne
Ti si lepa devojka
Koja je to bila
Do malopre
Spavaj sanjaj
San je ono što postoji
Umesto svega što postoji.
Нема коментара:
Постави коментар