Ne
znam zašto se ubio moj otac. Djed je bio prokazan za ratnog zločinca iako je, u
osnovi, tako sudim, bio mesečar.Ali, taj međuprostor između očeve smrti i
dedinog navodnog nepočinstva saradnje u stvaranju i delovanju fašističke radio
stanice zvane NORA, što je naravski skraćenica za Novosadski radio, je
neverovatno rastegljiv. Dojmim se da tu očito nije bilo samo rata, ili ga je
bilo u nagoveštajima, no sve je bilo igra na ivici krivice. Ja ne znam točno što
je bilo. Ja samo nagađam. Znalo se da je djed imao ljubavnicu pored bolesne
žene. Što je to u hrišćanskom smislu značilo? Što je moj otac mogao da misli
kako je začet? U ljubavi ili u navici? Čovek je instinktivno biće. To ga, naravski,
ne opravdava. Nagoni nisu životinjski, nego su upravo prirođeni čoveku. Nekom
više, nekom manje. Što znači ostati čovek? To se prečesto rabi. Čovek odavno ne
zvuči gordo. O ženama ne bih. One su deo iste priče, samo sa druge strane
jastuka. Ili novčića. Kako koja.
Ono
što hoću da ispričam, nije ono što znam pouzdano. Detalji su, dragi moj, skupljeni,
što se kaže s koca i konopca. Ne znam kako će ljudi suditi o mojoj familiji.
Ako će uopšte suditi. Korito sa prljavom ili, kako sam kad sam bila mala
govorila: opranom vodom, je odavno bačeno. Nisam se nikad udavala. Imala sam u
životu. a znam da te to zanima, tri i po muškarca. Da li je to mnogo ili malo?
Nisam djevica, zar ne? I to je dovoljno, mada ne mislim da nevinost u bilo
kojem obliku pokreće bilo kakovu promjenu. Odrasli smo. Niko od nas nije nevin,
čak ni u prenosnom smislu.
Ja sam uvjerena da sam živjela pre svog života
sadašnjeg. I da je moj otac živ. I da je moj djed bio dobar čovek dok je bio živ,
pre nego što je bio oglašenim za zlikovca a već je bio mrtav.
Ponekad, ne smej se, ne podižem gaće s poda. Neka ih.
Нема коментара:
Постави коментар