MILAN TODOROV: ILEGALNI BIFE NA RIBLJOJ PIJACI

 

Nije bilo odviše kasno

U stvari bilo je rano veče

Vikend je bio pred nama 

Sa svim onim stvarima

Koje se podrazumevaju

Kad si još daleko

Od staračkih domova

Kad sam iz zamrljanog prozora

Skučenog pijačnog bifea

Začuo muziku

Beše neka mala harmonika

Mornarska

I ugledao matoru kelnericu

Kako nateže čašicu nekog jakog pića

I peva

Dok su sredovečni muškarac

I mlađa žena

Za plastičnim okruglim stolom

Sagnutih glava

Jedini gosti u bifeu

Takođe pevali

Ali nekako rasuto

Kao da nisu

Tajni ljubavnici

Kao da su prosuti

Sitni žuti novac

Kao da je sve zaboravljeno

Zastao sam a matora lucprda je

Podigla suknju mnogo

Iznad kolena

I podigla čašu gledajući

U mene

Kao da nisam iz ovog sveta

Osvrnuo sam se

Šta se tu moglo još dogoditi

U međuvremenu dogođenog

Na gluvoj noćnoj pijaci

Kada čovek ne zna

Kuda bi...

Iznad ulaza u bife

Spavali su prljavi

Gradski golubiovi

Ispuštajući povremeno

Beli krečnjački izmet

Na njegov prag

Izmet koji se teško

Briše

I ti golubovi u snu

Činili su

Oštar kontrast

Sa onim u unutra

Sa nama svima

Sa ženama koje su

Se dale verolomno

A ipak ostadoše same

A imali smo šanse

Prepušteni hiru trenutka

Međutim poverovasmo

Da se u njemu

Ne živi

Da se živi samo sa svrhom

I dalekosežnom namerom

Te ostadosmo

Sa papirnom vrećicom u ruci

I večerom za poneti.