субота, 17. фебруар 2024.

MILAN HADŽI TODOROV: POSLASTIČARNICA U FEBRUARU

 

 Male devojke

U malim suknjama

Sa malim tankim nogama

Stoje u šoping molu

Čekajući da neko

Naruči sladoled

U sred zime

Koja nije zima

Kao što to što rade

Nije posao koji će raditi

Celog života

To je čekanje

U lažnoj pitomosti

Ne znam da li im je to prijatno

Ili ne u svakom slučaju

Prolazim
željan neutralnog

Mira koje poseduju

Retka mesta

Pored reke recimo

Dotle
Gledam se u ogledalu

Izgubljen sam pomislim

Izbrijan i izgubljen

AIi branim se lascivnostima

Grubostima na svojoj koži

Možda u ogledalu nije

Ono što se vidi

Možda svako ima sopstveni

Prostor čekanja

U kome shvatamo da smo

Ni iz čega postali

I da se na kraju

Sve to vraća

Ma koliko se mi smejali

Pričali pili

Ili trudili da ne budemo

Ono što nas brine

Sve je opet odvojeno

Ti od mene

Voda od ulja

Vino od vode

Ali šta je voda

Šta si ti

Šta sam ja

Šta je u suštini razdvajanja

Sve se svodi na malu debuljaškastu crnku

Iza poslatičarskog pulta

Koju mrzi da mi uz sladoled u čaši

Pruži salvetu

Nego kaže

Eno je tamo

Poslužite se

Ali ja tražim

Neuglednu tačku na

Atlantiku koji zagrejan

Dalek i nedostupan

Odnosi više kiseonika

Severu

Više onoga što je dobro

Po našim urođenim merilima nestajanja.



Нема коментара:

Постави коментар