MILAN TODOROV : DRUGA NESTAJANJA

 Kad god bih video senicu

na obližnjem drvetu

na crepu na terasi

na klupi kraj ulaznih vrata

znao sam da ću sanjati

pokojnu majku

a to nisam želeo

jer je to koloplet ljudi

koji su takođe umrli

i koji me na neki način

ovaj put preko slatke pevljive

ptice vuku ka onom svetu.

Pre neki dan video sam

mladunče senice.

Pokušao sam da ga nahranim

Hteo sam da se sprijateljim

sa svojim strahom

od godina.

Mladunče je uplašeno odletelo.
Možda ja njemu donosim

nekoga u san

pomislio sam.

Možda ga pripremam za budućnost

ko zna kakvu

jer snovi upravo to rade

kažu psiholozi

pripremaju nas da se suočimo

sa nadolazećim vremenom.

Što se mene tiče

par čaša vina

belanjak

visoka guzica

kakva se retko viđa

i da budem spokojan.

Jebeš ptice

neka me zaborave

jer ukoliko mi se ovoliko živi

mora da postoji jači razlog

od sitne perjane stvarčice,

Drugi svet

drugi život

i sve da bude drugo.

Druga sranja

druge nesreće

druge ljubavi

drugačija nestajanja...