Dok sedim u krčmi na
obali
vidim da reka ne teče
i shvatam da nikad ta voda nije išla
nikuda
uprkos svom tom brodovlju
ukotvljenom u sumnjivom pesku.
Ne!
Ništa se ne kreće zaista.
Da bi nešto krenulo
mora se izgubiti.
Ne govoriti sa prijateljima.
Ne bi razumeli.
Odreći se tuđih grehova
prema tebi
ne baviti se njima
kao ni sopstvenom istorijom.
Potrebno je da budeš
poput noći koja ne vidi sebe.
Zastave na zadnjoj palubi
crne su od dima brodskih motora
koji rade u mestu.
Što se plovilo
plovilo se
sada je doba prećutne saglasnosti
novi raspored
na lestvama
kojima je kraj u
nedostižnim oblacima.
Нема коментара:
Постави коментар