čujem pse koji zavijaju
neki to čine nežno polutiho
kao psi koji se boje
drugi oteruju strah kratkim lavežom
ali u suštini noćne kakofonije
ljubimaca čiji su vlasnici
preko dana uspešni ushićeni ljudi
je potvrda da niko ne zna šta da uradi sa sobom.
Ponekad ipak mislim da to moji bivši psi plaču za mnom.
Ali znam da čak i da plaču
ne mogu da im pomognem
kao što ni oni ne mogu
meni da pomognu.
Živimo u svetu u kome
niko ne može nikome da pomogne.
Vrućina je.
Iznesi vodu za pse lutalice.
Izneo sam vodu.
Neko je prosuo.
Vrela zemlja je popila.
Ispričao sam to tipu
sa kojim sam pio vino
te večeri.
Rekao mi je da mu se žena ubila.
Depresija.
Popili smo još jednu bocu.
To je sve.
Otvorio sam prozor.
Začudo nijedan pas se nije oglasio.
Нема коментара:
Постави коментар