Mora da postoji nešto
posle ovoga
iza života
nešto bez ikakve muke.
Ne bi kosmički um
stvarao čoveka
da nestane tek tako,
da ga bude pa ne bude.
Čemu taj trošak
ako je gubitak
unapred vidljiv
ili ukoliko je štetovanje
ukalkulisano u neki
ilegalni dobitak?
Kakva je to kalkulacija
da me nema da bih dobio?
Ne razumevam se u svetove.
Ne znam zašto sam ovde.
„Ja detetom došao sam amo
igra beše jedino mi blago...“
Trebalo je samo da ostanem u detinjstvu.
Ništa više.
Nisam ostao ni u jednom vremenu.
Ni sa jednom ženom.
Ni sa više žena.
Sam nasuprot bekeljenju sveta.
Zašto?
Samo
zato da bih zaboravio
na sutra.
Samo zbog toga, draga moja.
Нема коментара:
Постави коментар