Četvrtak.
Ne pitam te to, nego te pitam koji je danas datum.
25. jul. Sveti mučenici Proklo i Ilarije.
To. Dobar si ti ker. Šteta što ne znaš da govoriš. Danas je slava u selu. Na današnji dan sam se oženio, potukao sa sveštenikom i kupio ringišpil.
U stvari, bilo je nešto drugo. Nisam ja kupio ringišpil, nego je ringišpil kupovao moj ujak, ali se predomišljao. Da li se isplati investicija u dečju zabavu jednom ili nekoliko puta godišnje? Koliki su troškovi transporta opreme? Šta ako se lanac pokida i neko pogine?
Ja i moji drugari smo odlučili da mu pomognemo. Imao sam tačno šesnaest i po godina. Dogovorili smo sa nekim Rumunom iz Aradca, starim vlasnikom ringišpila da ga uzmemo na revers na jedan dan, da vidimo kako radi i da li može da se zaradi nešto,
Ujak je bio kiseo. A kad je kiseo počinje da pije. Doneo je gajbu piva, stavio je na travu kao stolicu, seo na nju i lagano cevčio jednu po jednu flašu.
Ištvan koji je radio u temerinskom radiju puštao je muziku preko razglasa. Posao je slabo išao. Ulaznice su bile sto pedeset dinara za odrasle a sto za decu bez pratnje. Deca su se okupljala oko sprave za let u oblake, kako je Pišta najavljivao, ali mnogi nisu imali para. Rekao sma Pišti da pušta i one koji su bez novca da bismo namamili ostatak vašarske slave.
Ali samo jednom. Drugi put mora da se plati.
„Neće to ići, momci“, balavio je ujak. Zvali smo ga čika Jova Jovanović Zmaj, ne znam zašto. „Ljudi zbog teškog života utehu nalaze u piću. Kakav ringišpil, kakav let u nebo, Bog vas jebo!“
To je značilo da je u prvom stepenu pijanstva. Ujak je živeo blizu manastira i mrzeo je monahe koji su tu, kako je govorio, doveli narkomane da ih, tobože, leče a u stvari su ih eksploatisali da im obrađuju imanje: kukuruz, ječam, šljivik i plastenike sa paradajzom i paprikom.
Život je takav. Kiseo i sladak.
Čekali smo. Nije išlo. Onda se pojavila Elvira. Bila je plava, mršava, imala je duguljaste pljosnate sise koje sam posle voleo kod žena. Mislio sam da je moj parnjak. Ali bila je starija godinu i po. Punoletna.
„Pusti je“, rekao sam Pišti. „Pusti je besplatno a ja ću je zavrteti tako da joj nikad više neće pasti na pamet da leti ringišpilom.“
U blizini, u pauzi, čula se ona molitva sveštenstva.
"Izabrani služitelju Cara Nebeskog, koji si u vascelom svetu zablistro" i tako dalje.
Elvira je bila punokrvna. Smejala se sve vreme. Što se ringišpil brže okretao ona se više smejala.
I pritom se, u zaokretu sedišta, jasno videlo da ima bele, sneg bele gaćice.
I ona je znala da ja to vidim. I opet se smejala.
Kao da je sa njenom cikom sve krenulo. Ljudi i deca su počeli da se kače. Za sat vremena zaradili smo ujakovu mesečnu platu u fabrici šećera.
„Ovo vredi“, rekao sam Pišti. Donesi gajbu piva za nas i još jednu za ujaka. „Ali, hladnu“.
Sad kad mislim na to mislim kako je ta laka zabava, taj kratkotrajni trzaj od gravitacije, od pokisle sreće, jer polčela je da pada kiša predveče, nešto kao svečanosti koje smo zaboravili.
Ponudio sam Elviru pivom. Nije odbila. Ponudio sam joj još jedno. Odbila je.
„Elvira“, kazao sam joj, ližući joj mokro uvo. „ Udaj se za mene.“ Ruku sam joj već zavukao u gaćice.
„Budalo, koliko imaš godina.“
„Devetnaest“, slagao sam.
Bila je pametna.
„Lažeš.“
„Pitaj ujaka.“
Pitala ga je, ali je ujak na sve odgovarao nejasnim brundanjem.
Odveo sam je te noći kući i rekao da odavde ne ide nikud.
Sutradan oko podne otišli smo u manastir. Okupani, opranih zuba, posle ljubavne noći.
Starešina manastira je bio raščupan, u crnoj odori, ljut kao ris.
Rekao sam mu da smo došli da nas venča.
„Deco“, zavapio je.
„Ne seri“, rekao sam mu.
„Zar pod ovom kupolom“, zavapio je.
„Vidi kakav si. Decu možeš da plašiš. Ili nas venčavaj ili će biti batina“.
„Hoću da znam da li imate blagoslov roditelja.“
Udario sam ga čelom u nos.
Pao je ispred oltara.
„Onda“, pitao sam.
„Opraštam ti, sine“, rekao je.
I nekako nas je venčao.
Rodila mi je tri sina, pre nego što smo se rastali.
Posle sam voleo samo mlađe. Devojčice.
Uja je kupio ringišpil i sledeće godine ga prodao nekom Poljaku.
Ja sam ovde na reci sa Garom.
Ponekad ga šutnem. Liči mi na onog starešinu manastira koji nas je venčao. Inače je dobar.
„Marijo, majko božja, da li vidiš šta rade sa tvojom decom.“
To volim. To je ono znaš: „Hoću da vidim kuda vodi ovaj put.“
Mislim da se nisam zajebao.
Ovaj put kao što sam mislio ne vodi nikuda. Kao ni bilo koji put. Postoji samo krug koji pravi motor ringišpila dok ima benzina.
Нема коментара:
Постави коментар