Devojka koja izgovara obaveštenja u šoping molu
posredstvom prejakog zvučnika...
Imala je dugu plavu kosu
velike oči i bele zube.
Govorila je previše brzo
i suviše se primicala mikrofonu.
Bilo je teško razumeti šta hoće.
Nisam ni ja znao šta hoću.
Kao da je prošlo opasno vreme
u kome možeš da uspeš
samo ako u pravom trenutku
kažeš nešto što niko ne očekuje.
I posle moraš da platiš za to.
Sada živimo u bezbrižnom dobu
Preparkirajte se molim vas
Ili ćemo...
Šta?
Plavokosa.
Prišao sam joj
u nameri da kažem
uradi već jednom bilo šta
osim reči
a onda sam shvatio da
se to neće dogoditi.
Ona je simbol
vremena bez predviđanja.
Zatim sam konstatovao da
nema ni sise.
Ne znam zašto.
Ali je sve između nje
i mene tada odjednom
bilo izokrenuto.
Ponovo je progutala mikrofon:
Obaveštava se vlasnica kola
registarske tablice…
Nisam je osuđivao.
Možda je i ona od našeg jata
ljudskih golubijih skeleta
koji bi da tu budemo
a da ne znamo razlog za to
gubljenje smisla
jetr vreme je smisao
i ti si smisao
i ja sam smisao
i ne smeš ništa
i ne smemo ništa
iz mnogo razloga
a svi su uglavnom
pripitomljene zveri uljudnosti
beskorisne
jer samo divlja loza
i divlji korov
ne vene pred lažnim blagodatima
udešene sreće.
Da, danas je sijalo sedam
sunaca.
Uzalud.
Нема коментара:
Постави коментар