MILAN TODOROV: ŠARKA

 

 

Žuta osa

Od onih najsitnijih i najljućih

Kruži oko mog golog tela na plaži

Oko traga voća koje sam jeo

Ko zna kada

U detinjstvu

U nekom vrtu iza kuće

Ne teram je

Ubodi me zoljasta pčelo

Da se setim onog života

Onog koji je bio

Da se ne baci ništa od njega

I mene

I da me ujede šarka

U ljutom kamenu koga ovde nema

I da isisam žednim usnama

Njen otrov

Otrov ženskog roda

I ispljunem ga

Zajedno sa svojom krvlju,

Želim.

A ne ovako.