Nisam otišao na plažu u 3
sata i 3 minuta kada je na našu poluloptu za igranje stigla jesen. Nisam ništa
planirao, po svom lošem običaju. Nisam poneo ležaljku, termos, ćebe, sunčane
naočari, gaće za preobuku, kako to čine poklonici kalendara.
Prolazio sam tuda i
skrenuo ka poznatom pesku.
Parkirao sam auto iza
jedne polomljene straćare koja je sve vreme leta fingirala kao bučan kafić.
Sećam se incidenta u
njemu. Seo sam za nekakav plastični stolić i želeo da naručim dva piva kada sam shvatio da, u žurbi, nisam
poneo novčanik.
Oniska devojka
periferijskih nogu u tanga gaćicama, što je sve delovalo odurno i pomalo
kriminogeno, odmah je dojezdila i pitala me sa izveštačenim osmehom šta želim.
Teško pitanje, rekao sam
joj.
Nije shvatila.
Imamo sve hladno, rekla
je.
Možda posle.
U redu.
Odvukla se u hlad šanka od
euro paleta.
Posle,samo pet ili koji
minut više, evo je opet.
Niska, prosto nasmejana,
nizašta kriva.
Ostavi me na miru, rekao
sam joj nepromišljeno.
Vratila se u euro paletu.
Posle samo par sekundi
ispred mene se stvorio neki istetovirani mršavi lik i pitao me zašto
maltretiram njegovu konobaricu.
Pogledao sam ga malo
pažljivije. Sitna rebra, tanke usne, zift kosa, minđuša od lažnog zlata u uhu i cigareta u ustima. Najviše me
je iritirala ta smrtonosna cigareta u njegovim bledim usnama.
Šta hoćeš?
Ja? Ja ništa neću.
Jebi se. Ovo je javno
dobro i ti si ga uzurpirao…
Ovo je kafić, brate, ako
nisi primetio.
Ustao sam.
Hoćeš da se tučemo, pitao
me je gaseći cigaretu o nadlanicu punu opekotina.
Nije važan nastavak.
Kad sam se vratio sa
prvojesenjeg peska primetio sam da je neko parkirao sivi metalik tik uz moj
auto.
Pored toliko mogućnosti,
pomislih.
Pomislio sam na stvari u mom
dobrom starom Berlingu, koga nikad ne zaključavam.
Vrata su bila otvorena.
Možda sam ih tako i ostavio.
Jesam, sad se sećam.
Hteo sam samo da skoknem
do vode, da ostavim trag svog stopala u nečemu što je večno.
Voda.
Njena trajnost je u
prolaznosti.
Kako se ponašati kao reka?
U Kanadi su ozakonilu
sahranjivanje u čeličnim kovčezima u koje dodaju alge, biljke i bakterija za
brzo razlaganje ljudskog tela u humus.
Posle izrasteš na nekom
polju kao biljka.
Pričao sam večeras čoveku
iz obezbedjenja nekog slovenačkog štanda na Ribljoj pijaci Novom Sadu.
Oduševio se.
Rekao je da odmah pristaje da bude bundeva.
Elem, prilazio sam
Berlingu i tik uz njega u sivom Opelu krajem oka uhvatio mladića i devojku u
delikatnom položaju.
Jesen je, pomislih. Ima li
ičeg lažnijeg od tobožnjih promena godišnjih doba?
Нема коментара:
Постави коментар