Prve ljubavi su zadihane. To je, svakako, od viška daha, hoću reći da je tu božanski dah koji sve otelotvoruje imao značajan uticaj.
Posle.
Niko
ne zna šta je bilo posle. Većina ljudi su meki poslušnici i njima prva ljubav
padne s neba. Oni o tome, razume se, ne misle. Prva ljubav kao kiša. Prva
ljubav kao religija. Uostalom, ko je Adamu kriv što se zaljubio u Evu.
Mislim
da Adam nije kriv.
Eve,
ove današnje, emancipovane kod kojih je jedno da zamena za deset ne, i to
možda, i to neću, i to ne smem – misle drugačije.
Istina
je da je bog ili svemirsko proviđenje tako htelo.
Ne
sećam se svoje prve ljubavi. U stvari, ne sećam se koja osoba je bila ona koja
je prva zaokupila moju pažnju u emotivnom smislu.
Smešno
je. Ali, kao da ih je istovremeno bilo više. I, zbog toga, kao da nijedna nije
postojala.
Prva
ljubav mi zbog toga ponekad liči na zajedničku vojničku spavaonicu.
Nas
pedeset ili šezdeset u istoj prostoriji, sa krevetima na sprat. Ispred dežurni
vojnik koji nas čuva. Naši snovi, naša mucanja, jecanja, uzdasi, reči…to su
samo atomi mogućih značenja.
Kada
ćeš me voleti?
Teško.
Teško
nije direktan odgovor.
Da
ili ne?
Da,
Da
postoji samo kod prvih ljubavi. Kod svih potonjih postoji taj mali, ljupki
otklon kojom žena muškarca s kojim još ne zna šta će, drži uz sebe.
To
držanje je imaginarno. Može da ga pusti kad hoće.
Te
potonje, možda i poslednje ljubavi, kao papirnati zmaj su.
Mislim
o tome baš danas dok sečem grane preterano napupele smokve. Sasvim su zaklonile
stazu kojom se prilazi ulazu u kuću.
Dok
ih sasecam, pomalo već otupelim vinogradarskim makazama, osećam kako mi se
lepljiv sok sliva niz prste i kupa školjku šake.
Čista
erotika.
Sok
je toliko lepljiv da ga je posle teško sprati sa ruku.
Moj
prijatelj je imao zamensku ženu (ljubavnicu) sa kojom je imao odnose sve vreme
na zadnjem sedištu svog Renoa.
Brate,
rekao mi je očajan, danima sam posle toplom vodom i ribaćom četkom strugao patosnice.
Smokva
je najstarija voćka.
Smokvin
list, čist, na Adamu i Evi, na prvom grehu čovečanstva.
Sluz
svih budućih života.
Poslednje
ljubavi…
Kažu
da su oslobođene straha.
Kažu
da velika sloboda dolazi kada ste stariji.
Naravno
da je to rizik.
Čovek
se pita da li je poslednja ljubav brodolom.
Imali
smo ljuljašku sa užetom. Starija dama, tada ne starija od pedeset, sela je na
nju i zanjihala se.
Da
li sam ja, sa unezverenim pogledom uprtim tamo dole, bio njena poslednja a ona
moja prva ljubav?
Znao
bih to kada bi se taj zamah koji je sve pokrenuo, vratio.
Okrenuo
sam se, odvratio pogled i pomerio se uz zid uz koji sam pišao i pišao.
Нема коментара:
Постави коментар