Život
se ne može prepričati. Radnja romana ili priče ne teče linearno. Radnja je sve
i ništa. Kad čitalac pročita roman u svesti mu ostaje malo od ispričanog. Zato
je važno da ga pročitano natera da razmišlja o sebi i svojim postupcima, o
svojim odnosima, najzad i ne na poslednjem mestu, o svojim mogućnostima.
Bitne
su ideje i mogućnosti.
Od
prvog romana „Lek protiv smrti“ do ovog koji uskoro izlazi: „Kukavičke junačke
pesme“, moj način pripovedanja se stalno i, rekao bih nezaustavljivo, pomerao ka
ideji. Ili, kako neko reče: „olupini ideja“.
Prestao
sam, a možda nikada nisam ni bio hroničar stvarnog.
Hoću
da verujem da to nije na uštrb privlačnosti mog teksta.
Нема коментара:
Постави коментар