„Svet nestaje
u slikama“, kaže jedan od junaka iz
knjige kratkih priča Kasni životi
muškaraca. S druge strane, nesumnjivo je da svet iz priča objavljenih u
novoj knjizi Milana Todorova, nastaje
u slikama.
Slike su polazište od kojih počinje pripovedanje.
Usamljeni Todorovljevi junaci susreću
epizodistkinje, ali ponekad i važne junakinje u svojim životima - na ulici, po
trgovima, na plažama... Dešava se to u njihovim (pre)zrelim, često
usamljeničkim životima, kada je kasno da se na ljubavnom, erotskom planu nešto
dalekosežno popravi, ali još uvek može da se mašta i poseže za utehom nade.
Za utehom nade,
odnosno slikama iz tinejdžerskog doba, iz mladosti, iz najvitalnijih
godina vlastitog života, kada se, obično, nije cenilo, koliko je trebalo, sve
ono što je telo moglo, a duša želela. Uostalom, reći će jedan od junaka Milana
Todorova: „Svako od nas većinom živi od svog nepostojanja...“
Izazov intimnog života je ostao iza junaka ovih priča, telo je posustalo
ili posustaje, a žene su tu, svuda unaokolo, lepe, manje lepe, nejasne i
tajanstvene, zavodljive i još zavodljivije nego što je pomenutim muškarcima podnošljivo.
„To je kao prljava osvežavajuća kiša“, zaključuje
jedan od junaka iz ovih izvrsno napisanih kratkih ljubavnih priča.
Milan
Todorov je jedan od poslednjih pripovedača u srpskoj književnosti koji veruje
da dobra priča ima smisla; jedan od poslednjih koji zna da napiše priču o
ljubavi koja se ne zaboravlja.
Vasa PAVKOVIĆ
Нема коментара:
Постави коментар