Večeras
grmi. Vazduh je nabijen elektricitetom. Retrogradni Merkur će nam stvarati
smetnje u komunikaciji, kao da one i do sada nisu postojale.
Razmišljam
o životu, ali ne o, svom prošlom ( sa lastama), niti o svom sadašnjem sa
gavranima koji kriče na Oficircu od ranog jutra govoreći mi da ni u životu koji
može da traje sedam stotina godina, poput njihovog, ne postoji ništa više osim
trenutaka.
Mislim
o budućem životu. Naravno, ne o zagrobnom, puj, puj…
Doduše,
ponekad se setim i njega, nepostojećeg i
pitam se pitam kako se nama ne obećava ništa primamljivije, osim povratka u
ovo.
Nema četrdeset ili može i manje rajskih devica.
Poznavao
sam ljude koji su verovali da ih mlada devojka može odbaciti kilometrima i
godinama daleko od izvesnog pakla ili, svejedno, raja bez argumenata.
Opet
jaka grmljavina. Radujem joj se. Znam da na nebu, kome ne težim, imaju posla
i da ne misle na mene.
Bogobojažjiv
sam i ne mirišem većinu sveštenstva. Video sam u njima trulež.
Budućnost,
pak, zamišljam kao ogromnu zalihu onoga što sam propustio u dotadašnjem životu.
Bilo
je tu mnogo samilosti, dok nisam otkrio čar malih kafana uz reku, čardi koje
traju sezonu ili dve i zatim potonu u čamotinju kojoj sam uvek naginjao.
Čitao
sam o ženi staroj šezdeset godina sa dijabetesom tipa 1, odnosno šećerom u dozi
19, koja se popela na Kilimandžaro stalno ubrizgavajući sebi insulin.
Čarda
se zove Dom. Psi i mačke na podu. Poznat raspored stolova. Krigle koje stižu a
da ih ne naručim.
Ispod,
na reci, šlepovi koji nisu prevozna sredstva nego deo tvoje fotografije na
kojoj nešto ili nekoga čekaš.
Sad
je lako načiniti takvu fotku.
Koliko
sam riba samo čekao bez mogućnosti da dokažem časove veronauke čekanja.
I
sad mi ta žena kaže: Lep si.
Zezaš
me?
Zašto
bih?
Najlepše
na meni je nešto što ne smem da pominjem i laž duhovitosti, kažem.
Šta sam bio, šta sam sada i šta ću biti.?
To je kao nerazjašnjeno ubistvo života.
Neki
mladić na opusteloj plaži nudi led u kockama i izmrvljen led u kesama od tri
kilograma.
Da
mu učinim, uzimam onaj u kockama i zatim gledam kako se topi.
Нема коментара:
Постави коментар