Više od pola veka
pesnik sedi na toj plaži
na kojoj je voda mutna
ali on misli da nije to u pitanju
nego su mutne godine
koje je sedeći na tom pesku
kraj vode koja je oticala
još od Panonskog mora
gledao kroz tamne naočari.
Jednog letnjeg dana
kao već star čovek
skinuo je naočari
i video devojku
riđe kose spletene u punđu
dugog tela
pljosnatih sisa
koje nije krila
kako sedi raširenih
dugačkih preplanulih nogu
u crvenoj ležaljci
i telefonira nekome.
Taj neko bio je on
samo mnogo godina mlađi.
Nije znao šta da joj kaže.
Odložio je telefon u futrolu.
Osećao se kao čovek sakriven
u vremenu besmislenog znanja
u čistoti sa ponekom tajnom
ipak.
Нема коментара:
Постави коментар