MILAN TODOROV: PIJACA U NOVOM SADU

 

Česma na Ribljoj pijaci

neprekidno ispušta vodu.

Ne znam da li može da se

zatvori.

Ne znam da li je neko namerno

ostavio vodu da otiče danima

nepovratno kao da nije

od bisera.

Prodavci rajskog paradajza su nemili.

Preprodavačice donjeg veša

uzalud koketiraju sa zlovoljnim

mušterijama muškog pola.

Pijace su slike jednog naroda.

Turisti upravo sišli sa kruzera

idu disciplinovano

jedan iza drugog

sa suncobranima.

Snimaju voće i povrće.

Biće to naredne zime

mrtva priroda juga

u njihovom severnom domu.

Ne uzimaju vodu

iz slavine koja grgolji.

Ne smeju na brod

da unesu ništa lokalno

u suprotnom izgubiće

zdravstveno osiguranje.

Rano je jutro.

Gledamo se u mimohodu.

Gde smo između dva nesigurna

pogleda

koji slute na prekor

zbog ko zna čega

već sada.

Vazduh je nakiseo

od truleži.

Ulazim u obližnju

apoteku.
Dobar dan.

Dobar dan.

Zatim kupujem najveću

lubenicu na pijaci.

Da li da vadimo srce

pita prodavac.

Ne.

Zatim nosim lubenicu

nosim je na ramenu

do parkinga.