Sedim na fotelji
u velikom šoping molu
i posmatram svoje noge.
Nosim kratke pantalaone
boje peska i moje noge
su otkrivene
malo preplanule
bez mnogo dlaka
pomalo mišićave
ali krive.
Međutim to nikog ne zanima.
Šta muškarac može
za razliku od žena
pogotovo mladih devojaka
da učini sa svojim nogama?
Nisam znao.
Sedeo sam i posmatrao
noge prolaznica
što je najbolje što sam mogao
ove sparne večeri.
One su išle uglavnom
s nemarom
u kratkim pantalonicama
suknjama sa razerzima do bedara
providnim dugim haljinama
i svilenim helankama
tako da im se sve videlo.
Hodale su svesne sebe
prilično dostojanstveno
i sa neobjašnjivom drskošću u pogledu.
Sama činjenica da imaju nešto
što interesuje
štaviše što muškarce uzbuđuje
davala im je važnost.
Međutim, najsjajnija
stvar u svemu tome
u tom glupom posmatranju
bila je da mi uopšte nije bilo krivo.
Da, imaš lepše noge
i slobodno ponašanje
ali istovremeno
potrebno ti je sve više i više
mojih pogleda.
Jer oni su i meni i tebi
pomogli da stignemo dovde.
I šta sada?
Ništa.
Samo sam tako sedeo
posmatrao noge prolaznica
(naizgled bezazlen egzibicionizam)
a zatim sporim koracima krenuo
ka izlazu.
Нема коментара:
Постави коментар