Ponekad ti je dobar bilo ko
U nekim lošim godinama
kao što je ova
dve hiljade i dvadeset četvrtasta.
Možda on nije ono što si zamišljala
ali nikad ne bude ono
što zamišljamo.
Uvek se spusti cena.
Svejedno,
navikneš se i zavoliš.
Taj bilo ko zavoli tebe
i to traje
iako nije planirano
jer život je postao komad šljake
na koji čovek stalno pada
i diže se.
Prepuštanje je kao odsaj
straćenih godina
sija sija sija
ali loši dani dolaze
i nešto se opet oduzima od tebe.
Šta da ti
kažem?
Većina ljudi teško da je volela.
Zagrljaji počinju da deluju kao
atomsko sklonište
u kome se vazduh
udiše kroz gumene maske.
Noćas
sutra
dogodine
mir i sreća koju sada osećaš
biće znak inferiornosti.
Bože, zašto mi je zakucalo
srce?
Zar nije
mogla da se izjurca
ta ždrebica
ta čaša vina
ispijen gutljaj
a posle polako
kao ruka koja otvara
vrata stare dobre kuće.
Нема коментара:
Постави коментар