Volim sve kuće.
Ipak najviše volim stare
kuće.
Ne mislim pritom
na udobnost koju poseduju
nego na naizgled besciljne
šetnje u njima
ono kad misliš da tvoj otac
koji je tu živeo pre tebe
hoda po njoj
laganim korakom
od prozora do prozora
otvarajući ih posle
letnje oluje
odmičući još krepkim trzajem od
lista koji sa uličnog drveta
nošen vetrom
pada oštro
kao strela u njegovo srce.
Нема коментара:
Постави коментар