Probuđen rano
svojim nemirima
stojim u okviru prozora.
Posmatram zgradu
koja izrasta preko puta
moje kuće.
Nemam nikakvih
čulnih osećanja.
Kostur od željeza
i betona
daske
odsustvo radnika
u rano jutro
tišina.
Ipak nešto
će se tu događati
u tim budućim sobama
u budućim krevetima
ljubavi i mržnje
zatim umiranja
na rate ili odjednom
a niko neće znati
do kraja šta se i zašto
desilo
jer niko ne zna značenje
bilo čega
a ponajmanje sreće.
Нема коментара:
Постави коментар