Ustajem rano.
Mislim o tome kako sam
ustajući rano
uvek
imao neki problem
koji je trebalo rešiti.
Na primer ustajao sam rano
kada sam svoju ostarelu majku nosio
u bolnicu
na razne kontrole
ili kad smo išli dedi na sahranu
u Mađarsku.
Ustajao sam uvek rano
sa osećanjem da tada
bedne živote
svoj i drugih
mogu da zaustavim
ili bar usporim
jer uvek je u rano jutro
postojala bar jedna lepa stvar
napolju.
Jutros krenem rano
uobičajenim putem
kad me na raskrsnici
zaustavi
policajac.
Ne možete ovuda, reče,
morate okolo.
Zašto, pitao sam.
Zbog neke manifestacije, rekao je
ne znajući koje.
I tako skrenuh na kameniti put
na kome sretoh nekoliko
svetloplavih divljih golubova
kako polako između rascepa
u staroj kaldrmi
kljucaju nevidljivo seme.
Čitav dan sam bio okupan
tim prizorom.
Нема коментара:
Постави коментар