Danima posmatram jedno drvo na obali, njegovu hrapavu staru koru u koju su ukucana dva eksera ko zna kada.
Odavno su zarđali i ne zna se čemu su služili, kakvoj objavi.
U svakom slučaju ranili su drvo.
Tada je još bilo mlado. Bolelo je sigurno.
Sada je drvo staro. I ekseri su stari.
Jednako stare žrtva i dželat. Kao da ne mogu jedno bez drugog.
...Kao mlada žena koja sedi za stolom na terasi rečne krčme. Nije sama, ali kao da jeste. Pored nje je muškarac znatno stariji. Ćutke jede nešto. Saginje glavu. Počinje da ćelavi. Ima debele krupne noge i bele ruke. Ćuti. Ispred njih je pivo. Ona sama sipa pivo sebi. On se ne osvrće. Ustaje bez reči i odlazi do toaleta. Za to vreme ona mrsi kosu. Najpre levom rukom, neosvrćući se. Potom desnom. Ima gola obla ramena.Plava kosa joj pada na njih i ona je sporo, u pramenovima kao u času striptiza ritualno sklanja čas sa jednog čas sa drugog ramena. Obućena je u tanku, maltene providnu dugu plavu haljinu i nosi na nogama platnene sandale na duboku štiklu, pomalo starinske. On je nemarno obučen. Vraća se. Ćute.
Ona ponovo sama sebi sipa pivo. Zatim ustaje, ne gleda nikoga i uspravna odlazi takođe do poljskog klozeta. Ispod spuštenih veđa oseća tuđe, muške poglede. Vraća se samouverenija. Prolazi pored drveta sa ukucanim ekserima. Ne gleda ih. Seda za sto i najzad počinje da jede. Istovremeno počinje da priča sa partnerom.
Deluje da je nesporazum izglađen.
Kaže mu: „Kad si je poslednji put?“
„Šta poslednji put“, pita on.
„I koga?“
„Onu veliku plavu drolju.“
„Prvo ona nije drolja. Drugo ona je majka dvoje dece.“
„Nadam se da nisu tvoja?“
„Nisu.“
„I?“
„Nema i. Bio sam sa njom pre osam godina. Bila je razvedena. Deca su bila mala. Igrao sam se sa njima.“
„A sa njom, pitam te šta si radio sa njom.“
„Davno je to bilo.“
„Ne sećaš se?“
„Sećam se.“
„Kurvo“.
Podvukla je nogu pod klupu na kojoj su sedeli i akrobatskim pokretom udarila ga onom tupom petom među noge.“
„Ti si luda. Poslaću te na sud i u ludnicu.“
„Zabole me“, rekla je i svi su sve čuli.
Onda
je naglo ustala, uzela belu pletenu tašnicu, okačila je o rame i
pošla ka kolima.
On se još previjao od bolova. Stavio je belu
salvetu u kratke pantalone, zatim je izvadio krvavu.
Prišao mu je mladi konobar.
„Gospodine, da pozovem Hitnu pomoć.“
„Ne, preboleću ja to. Hvala vam.“
Ostao je još malo pognut.
„Da li ćete je prijaviti policiji?“
„Neću.“
„Hoćete još koju salvetu?“
„Hoću, molim te.“
„Te žene...“
„Ja sam kriv. Ne mogu bez njih.“
Za pokrajnjim stolom sedeo je par koji se povremeno ljubio bez zazora. Pomalo nestrpljivo, kao što to rade ljubavnici koji nisu uvereni da će im veza dugo trajati.
Нема коментара:
Постави коментар