Ponekad se prijateljstva raskidaju iz najbanalnijih razloga. Naročito u mladim danima. Uostalom, kad čovek ostari prijatelji se osipaju, nestaju, odlaze po nekakvoj sili života.
Živeti u maloj varoši je poseban razlog za prijateljstva.
U malim sredinama, bez velikih spoljašnjih događaja, ljudi i žene više su upućeni jedni na druge.
Muči ih ista muka. Ljubav koja ima uzak krug. Dosada. Jednoličnost noći.
I stalno iste pesme: „Najbolje žene su uvek pored vas“.
Imali su, bar tako su mislili, najbolje žene.
Zvaćemo ih Prvi i Drugi, mada je moguće da se redosled u priči ponekad izmeni iz čisto materijalnih razloga posedovanja.
Prvi je bio pevač amater.
Pobedio je svojevremeno na takmičenju narodnih pevača u Loznici i mislio je da će mu se otvoriti sva vrata šou biznisa, ali to se ne događa tek tako.
Drugi je bio lektor u izdavačkom preduzeću. Lektorisao je partizanske romane isluženih generala.
Spojile su ih žene. Obe su bile medicinske sestre. Jedna je radila u dečjoj a druga u kliničkom centru.
Obe su, valja to reći, bile zgodne, žene u najboljim godinama , dakle trideset tri.
Žena prvog je bila crvenokosa a žena drugog crnka.
No, to nije imalo nikakvog posebnog značaja u prvo vreme.
Važno je na ovom mestu napomenuti da je pevač posle početnih neuspeha promenio zanimanje i postao učitelj ronjenja u gradskom bazenu. Svako zanimanje ima i drugu stranu medalje.
Drugi, lektor, zvaću ga Hektor je bio nepopravljivi čitač. Naročito su ga zanimale teorije evolucije. Negde je pročitao da bi za planetu Zemlju bilo korisnije da ljudski rod ne postoji. Nije to imalo nikakve konsekvence. Samo je mislio malo duže o tome, o lepim stranama ljudskog, naročito ženskog roda koji ne bi trebalo, uprkos divnim guzičicama i bobavim sisama da postoji. Ipak, pročitao je, ljudski rod svojim aktivnostima nanosi patnju životinjama. One počinju da se ponašaju slično i uništavaju biljke. Život se pretvara u život prvobitnoh bakterija koje iznova fermentiraju i stvaraju novog čoveka. Sasvim suprotnog od do tada postojećeg.
Na osnovu svega toga smatrao je da je porebno smisliti nešto održivo a to je nazvao Oslobođenje života. Života bez kočnica. Života bez kontrole. Života vrednog života. Života koji je bolji od ovog života koji će sebe uništiti u tamnici kratkog veka.
Evolcija mora da krene unatrag, rekao je prijatelju. Mi moramo živeti jednostavnim životom. Sve ostalo je propast.
Ovaj se složio.
Samo kako, pitao je? Odakle početi.
Od žena, odgovorio je lektor. Dali smo im rebro. Od toga su nastale. Zatim su nas rađale. I sada nas ubijaju. Ne direktno, naravno. One to čine ljupko, natenane, grade se nevešte. Bave se, zamisli, čak tajnom magijom.
Bivši pevač i sadanji ronilac se zamislio.
Nije mogao, u prvom trenutku, da prihvati takvu teoriju. Pitao je Hektora da li može da navede neki primer.
Hektor je kao iz topa odgovorio da može.
Da li ti žena pere veš, pitao je.
Naravno. Mada ponekad i ja to činim.
Pusti, kazao je Hektor, nisi sad ti u centru pažnje.
Evo i moja žena pere veš. A znaš kada? Ne znaš, razumem te. Ona to čini noću. Ne da mi da spavam od buke veš mašine. Ali to je najmanji problem. Ona i širi veš noću. Navodno, da ne bi izbledeo na suncu. Koješta.
Na šta misliš?
Kad bi čovek to znao ne bi mu bio potreban Bog.
Rastali su se posle nekoliko boca vina. Nisu se najbolje razumeli.
Učitelj plivanja i ronjenja je imao zanimljivija posla. Učio je jednu mladu mamu iz Bosne da pliva.
Kad su se ponovo sreli Hektor ga je pitao za posao i kako ide ta stvar sa obukom neplivača u gradskom bazenu.
Znaš, rekao je Hektor pomalo zamišljeno, mislim da si ti sa tvojom teorijom evolucije unazad donekle u pravu. Odakle smo došli je izazovno pitanje.
Postali smo od neke bakterije kojaje fermentisala u vodi.
U vodi, pitao je učitelj plivanja.
Da.
O tome ti govorim. Mama mi dozvoljava da je pridržavam, znaš već gde i kako, dok je učim da pliva.
I, kako joj ide?
Slabo.
Bio je avgust. Glupi avgust.
U septembru će se Hektor razvesti od žene zbig buke veš mašine i uroka kojim je pokušala da ubije njegovu muškost sušeći veš pri punom Mesecu.
Pevač, ronilac i učitelj plivanja je jednog dana odveo dete one mame iz Bosne na pedijatriju i tu se nekako spetljao sa Hektorovom bivšom ženom.
Hektor je pokušao da se ubije.
Odvezao se svojim starim kolima do ulaza u mrtvačnicu Kliničkog centra. Sedeo je u garaži mrtvačnice, neprimećen, i udisao ugljen monoksid iz auspuha.
Žena učitelja plivanja ga je spazila, izvukla iz automobila i…
Ne, to bi bilo previše jednostavno za ovaj život.
Ništa se nije dogodilo.
Živeli su i dalje sa svojim ženama. Maštajući povremeno o razmeni ljubavi.
Ipak, raskinuli su prijateljstvo a da ni jedan ni drugi nisu mogli da kažu, savim pouzdano, zbog čega.
Zbog snova?
U snu?
Нема коментара:
Постави коментар