Nas nije obasjala
svetlost, nego tama...
I to svim svojim sjajem!
Pa, šta ako smo svi otišli
u kurac?!
Odatle smo svi i došli.
Moj sin, da bar malo liči
na mene, bio bi isti ja!
Ako sve plaćate glavom,
pare vam ni ne trebaju...
Hiperprodukcija u srpskoj
književnosti je sada već tolika,
da mnogi naši pisci ne
stignu ni sve svoje knjige da pročitaju, a kamoli tuđe...
Sva putovanja mogu da se
plate u dinarima.
Samo putovanje na onaj
svet plaća se životom.
U Srbiji tek kad zalutaš,
shvatiš gde si...
Kažu da je sve u božijim
rukama.
Po otiscima prstiju reklo
bi se da nije.
Pre je bilo: umreš, pa te
sahrane.
Sad je obrnuto...
Istorijo, legendo naša!
Sirotinja ima recept za
dug i srećan život.
Fale joj samo sastojci od
kojih će da ga napravi...
Sreća nas je pratila samo
do ivice provalije.
Dalje nije.
Uvek kada treba ja sam bio
Srbin.
Kad ne treba, nisam.
Između ljubavi i mržnje
ovde je tanka linija.
Najčešće granična.
Samo nezaposleni
pokušavaju da žive od svog rada.
Svi ostali moraju od
plate.
Нема коментара:
Постави коментар