МИЛАН ТОДОРОВ: ЛИМУНАДА

(из збирке ВЕЧЕРЊИ СВЕТ која ускоро излази у издању Зивлакове АДРЕСЕ)

На тој књижевној вечери

нисам био.

Само сам пошао поред новог блиставог

Салона писаца

И кроз излог видео најављеног песника

Затим камеру која чека

Новинарку која чека

Сниматеља тона и слике који чека

И два или три посетитеља

Који су такође чекали.

Некако је чудно

Када се нађеш тамо где сви чекају

У малом простору

Лепо уређеног дома за писце

Угодног за игнорисање

Дневне патње

На пример

У близини парка црвено жути камион

Градске чистоће је не обазирући се

На шетаче

Дојурио пуном брзином

До великих дубинских контејнера

Звук камиона и његове дизалице

Био је неподношљив

И момци црнупрасти су се смејали

Бучно пуним плућима

Ко зна чему

Свратих умало прегажен у парк

На тргу код салетле

Младе мајке и учтиви момци

Лумунада са ледом

Уз биље које је лагано венуло

На разне начине

У сваком случају у доброј атмосфери

У добрим временима која ће доћи

Као невоље за савладавање

Уже за лестве

За рвање са анђелима

И ти, што имаш пљоснате дуге сисе,

У танкој цветној хаљини

За сада само узорна мајка

Мора да слутиш

Да сви кад тад

Бивамо ускраћени

Без обзира на род

Без обзира на крштеницу

И онда мислимо на

Прекоокеански брод

Његову самоћу

И песника који повраћа

Држећи малу црну књигу

Постања пред таласима града

Са диоптријом великом

Попут кључа

Или звона на вратима стана

На које узалуд звони непознати

Мушкарац

Још неспознатој жени

Која је у купатилу

И не чује га

А и да га чује

Не жели никоме да отвара

Несигурна у љубав

Која је неверство

Увек

По природи ствари.

П.С.

Понео сам празну чашу са сламчицом у малу парковску буду. Нико није то приметио. Тако је добро.