милан тодоров
Црни као најцрња ноћ
седели су њих шесторо
три жене и три мушкарца
у малом фоајеу.
Никад нисам видео никога
тамније коже.
Теорија каже да су Африканци
црне коже јер их тамни пигменти
штите од сунца.
Међутим познато је такође
да црна боја привлачи више топлоте.
И ко је ту сад у праву?
Али шта ја знам о привлачности?
Све може бити облик
али шта ћемо са шупљинама
у бронзаним формама
наших још неподигнутих
надгробних споменика?
У свету је превише лепоте.
Жене само лепим мушкарцима
гледају у прегиб на уским
летњим панталонама
не намеравајући
ништа да дотакну
јавно.
Затим долазе
скривени знакови,
спавање без одеће,
отворен осветљен прозор
четири сата иза поноћи
танане потпетице
пењу се саме.
То је живот лета
смореног мора
у коме
су ужаси, срамоте и болести
срећом забрањени.
У неко доба августовског
свима нам се то деси.
Прича се о случајевима,
о љубазним јутарњим осмесима
који су попут плиме и осеке
дођу и оду
као Сунце
само Сунце је једно свима
а ти си препуштен на
милост и немилост
жени која одлази
и ти је молиш да не одлази
али кад она то прихвати
јасно је да је ипак отишла
док ујутро пијете сваки свој
чај од неке лековите биљке
тајанственог имена
без разлога честитости
верујући у учинак освештане
манастирске воде
у глупој пластици.
Нема коментара:
Постави коментар