Posle naporog dana
Obično teških grubih
Seljačkih poslova
Koje radim jer želim
Da ih radim
Iako ne moram
Radim ih
Jer me oslobađaju
Imbecilnih žudnji za
Uspehom
Koji bih potrošio
Kao i svaki do sada
Kao što muškarac
Troši početak ljubavi
Kao što žena kaže
Možda da
Možda ne
I tako
Rado odlazim u šoping
molove
I na pokretnim
stepenicama
Koje mi donose ljude u
susret
Ljude koji takođe ne
znaju
Šta će sa onim što se zove
Više od vremena samoće
Jednom sam sreo anđela
Spuštao se a ja sam se
penjao
Kad smo se mimioilazili
Hteo sam da pružim ruku
I dodirnem ga
Ali anđeo se samo jedva
vidljivo
Nasmešio
I rekao tako da niko ne
čuje
Ti bi želeo samo da
zatvoriš
Prostor
Između nas
Ali takve stvari se
dešavaju
Samo među ljudima
Onda bi me stepenice odnele gore
A anđela dole
Nisam imao pojma
Šta je hteo da kaže
Samo me je terao da se
Posle
Osvrćem pitajući se
Da li imamo nešto
zajedničko
A nisam znao šta se od
mene očekuje
Ali tako je to sa anđelima
Ako ih dodirneš
Nestanu
Ako ih ne dodirneš
Nema ih.
Нема коментара:
Постави коментар