Svaki dan pravim spisak
Obaveza
za sutra
Uglavnom
tu bude sedam
Ili
osam stavki
Ne više
Više
ne mogu više
Mada
mislim da je uvek bilo tako
Osećao
bih se poraženo
ukoliko ne ispunim zadato
Nikad
do sada nisam mislio
Da
većina stvari koje mi se dogode
Nikada
nisu bile zapisane
U
mojim a ni u tuđim obavezama
Bivši
sudija koji mi je
Verovao
sam
Udarcem
motikom u bašti
Uzurpranoj
od državnog zemljišta
Jednog
proleća ubio kera
Ili
oni opskurni muzičari
Koji
su nakratko osvojili televiziju
I
uzeli sva moja pisma i dokumenta
A
vratili mi lulu zaboravljenu na stolu
Što
je bilo vrlo lepo od
Tih
debelo mršavih džukela...
Ne
znam da li je ovo pesma
Ili
priča
Znam
samo da je istina
I
da i ja
I
oni
U
jednom trenutku dođemo
Do
stanja da ne umemo
Da
nastavimo dalje
Obaveze
su tu
Kao
adventska svetla nade
Neupaljena
Kao
pauci u uglu
Koje
počistiš a oni se sutra
Opet
pojave ni iz čega
I
to ni iz čega
To je kao uporno pisanje
Možda
se rodi nešto
Mada
ne verujem u nove
Bogove
Nešto
mi govori
Čuvaj
se
I
još
Moraju
se otvoriti neka vrata
Dotle
si sasvim sam
Kao
klupa u Molinarjevom parku
Dok
pada kiša pod brestom
Ili
krestom
I
recituješ
Voleću
te Svetlana
Ili
Snježana
Bez
humora
Koji
se napokon ceni
Kao
telesna vežba
Dizanja
tegova
Sledećeg
jutra
Upisano
Ne
brini
Neću
zaboraviti
Kao
što se zaboravljaju najveće
Prve
strasti
Iza
teških draperija detinjstva
Ah
da, sad se setih
Onaj
šaran u akvarijumu megamarketa
Danas
je plivao leđno
Uginuo
je jer ga niko nije kupio
Da
ga ubije
Lepa
smrt.
Нема коментара:
Постави коментар