MJLAN TODOROV: PRAVI DANI

 

 

 

Znam sve više ljudi koji žive sa devojkama ili ženama mnogo mlađim od njih. Neke su mlađe petnaest, neke dvadeset pet, a neke četrdeset godina. One im pomažu, razume se ne direktno, da odugovlače sa dokrajčivanjem života. Maltene sve, ukoliko baš i ne sve, traže da im ti stariji muškarci, ne želim da ih nazovem starcima jer starost prema najnovijim zaključcima Svetske zdravstvene organizacije, nastupa posle devedesete godine života čoveka ili žene - naprave dete.

Dete, pitaju oni.

Sve do tog vremena, dakle, sumnje mogu biti samo mentalne ili emocionalne ograde.

Iza tih izabranih muškaraca obično su rupe.

Verujem da se žene više drže za ruke od muškaraca. Koliko sinoć video sam dve palanačke devojke u belim čizmama i najlon čarapama i prekratkim suknjicama kako šetaju glavnom gradskom ulicom držeći se za ruke. Ne kažem da je to pravilo. Ali, ima nečega u solidarnosti nežnijih.

Ne želim da ih zovem polovima. Polovi su za mene znak za usamljenost.

Zamisli Severni pol.

Koja strahota od zime u srcu!

Napravi joj dete, kažem svakom od njih.
Ništa mi ne odgovaraju.

Mnoge stvari u vezi sa smrću dovode se u red, onaj lagani, dugi red, ipak tek sa detetom.

Ne znam, kaže mi jedan i pokazuje slike dopadljive ženske četrdesetih godina. On ima više od sedamdeset.

Zgodna je, kažem mu. To treba ... znaš već šta.

On ćuti.

Izdržao je već mnoge stvari.

Prelazimo preko pešačkog. Zeleno je.

Neko trubi.

Jebi se.

Onaj drugi, poznanik, koji je u vezi sa dvadeset pet godina mlađom ženom ekonomistkinjom, čini mi se vrlo inteligentnom i ororačunatim osobom, kaže mi da je uvek bio priomiskuitetan i da se zbog toga plašio da će mu neka bivša zakucati na vrata sa velikim trbuhom i rečima: To je tvoje.

Sada kada ga menadžerka ekonomistkinja moli da ima sa njim dete, on se, ne žuri da kaže da.

A svima  vreme curi.

Kada će to biti, pita ljubavnica.

Ne znam, kaže on, u sve do sada ulagao sam previše a dobijao premalo.

Priznao mi je da vežba i da se svakih mesec dana vraća tri meseca unazad.

Biću ono što bi trebalo da budem, kaže.

I dodaje: Možda će nas preživljavanje ovih stanja vratiti u prave dane.