MILAN TODOROV: DVE DEVOJKE

 

 

Odavno nisam video devojke

Koje se drže za ruke

Do večeras

U šoping molu u koji

Vikednom organizovano

Autobusima i vozovima

Dolaze deca, mladići i devojke.

Ove dve devojke se  nisu baš

Držale za ruke

Držale su se jedna drugoj o

Mali prst.

Bile su pažljivo ali starodmodno

Obučene u čiste haljine i bele

Košulje

Bio je dan kada se obeležavao

Kraj Prvog rata sveta

I sve je bilo nekako kao pokušaj

Da te na fin način

Pripreme za novi rat

Da pogineš tako da se

Ni zbog čega ne brineš
Mora biti da su mi zbog toga

Dve palanačke devojke

Koje su se šetajući molom

Sve vreme držale za prstiće

U belim košuljama

Bile draže od svih pobeda

U svim ratovima koji su bili

I koji će biti

I kad bih...

Ali tu moram da prestanem

Izlazeći iz neke fensi radnje

Na srednje donjem spratu

Videh ih ponovo

I videh kako su se brzo

Strašljivo

Poljubile usta u usta

Palacavim jezicima.

Staromodan si šefe

Rekoh sebi

Staromodan i ne razumeš  da je to

Bolje

Nego nemati nikoga

I moram ponovo da priznam
Bile su to fine devojke

U belim košuljama

Kao regruti

Na odlasku u svoju poslednju bitku.